Page 12 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 12

- Не знам - рече. - Није нам казала да учимо, казала нам је да идемо са мис Гул код бабе.

      Е па онда иди, Танчурочка моја. Ах да, чекај мало - задржавајући је и милујући јој ручицу.

      Узе с камина кутију бомбона коју је јуче донео, и даде јој две бомбоне, изабравши оне
  које она највише воли, једну од чоколаде, и једну са кремом.

      - За Гришу? - рече девојчица показујући ону од чоколаде.
      - Јест, јест. - И пошто је помилова по рамену, пољуби је у раздељак и у врат, па је пусти да
  иде.

      - Кола су спремна - рече Матвеј. - А чека и једна жена, има нешто да вас моли.

      - Чека ли одавно? - упита Степан Аркадијевич.
      - Око пола сата.

      - Колико ти је пута наређено да одмах пријавиш!

      - Та треба ваљда на миру кафу да попијете - рече Матвеј оним пријатељски набуситим
  тоном на који се није могло љутити.

      - Хајде, нека уђе одмах - рече Облонски мрштећи се.

      Молитељка,  госпођа  Калињина,  жена  штабног  капетана  друге  класе,  тражила  је  нешто
  немогућно  и  бесмислено,  али  је  Степан  Аркадијевич,  по  обичају,  понуди  да  седне,  па  је
  пажљиво, не упадајући јој у реч, саслуша и потанко посаветова коме и како да се обрати; чак
  јој  брзо  и  смишљено  написа  својим  крупним,  развученим,  лепим  и  читким  рукописом
  писамце за лице које јој је могло помоћи. Кад испрати капетаницу, Степан Аркадијевич узе
  шешир и застаде сећајући се да ли није нешто заборавио. Не, ништа није заборавио, осим
  онога што је хтео да заборави - жену.

      »Ах, да!« Обори главу, и његово лепо лице доби тужан израз. »Да ли да идем или да не
  идем?« говорио је у себи. Неки унутрашњи глас говорио му је да не треба да иде, да осим

  лажи ничега другога не може бити, да се односи између њега и жене не могу поправити ни
  постати бољи, јер је немогућно учинити њу опет тако примамљивом да би могла изазвати
  љубав  у  њему,  или  њега  учинити  старцем,  неспособним  за  љубав.  Осим  преваре  и  лажи
  ништа друго није могло ту изићи, а превара и лаж биле су противне његовој природи.

      »Па ипак, једанпут се мора јер овако не може остати« - рече, трудећи се да буде храбар.
  Испрси  се,  извади  цигарету  запали  је,  повуче  два-три  дима,  баци  је  у  седефну  шкољку  за
  пепео,  брзим  корацима  прође  кроз  мрачни  салон,  и  отвори  друга  врата  која  су  водила  у
  женину собу за спавање.
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17