Page 10 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

III

Пошто се обуче, Степан Аркадијевич се намириса мирисима, поправи рукаве кошуље,
вичним покретом размести по џеповима цигарете, новчаник, кутију са палидрвцима, сат са
двоструким ланцем и дрангулијама, и отреснувши марамицом, осећајући се чист, намирисан,
здрав и физички расположен и поред своје несреће, изађе, лако се одбијајући ногама, у
трпезарију, где га је већ чекала кафа, а поред кафе и писма и акта из канцеларије.

Он прочита писма. Једно, од трговца који је хтео да купи шуму на имању његове жене,
било је врло непријатно. Та се шума неопходно морала продати; али сад, док се не помири са
женом, о томе није могло бити ни речи. Најнепријатније је то што се у његово измирење са
женом уплићу, ето, и материјални интереси. И мисао да се он руководи тим интересом, да

због продаје шуме жели да се измири са женом - та мисао вређала га је.
Кад је био готов с писмима, Степан Аркадијевич примаче канцеларијска акта, прелиста

брзо два предмета, великом писаљком прибележи неколико напомена са стране, и отуривши
акта, поче пити кафу. Пијући кафу, отвори јутрошње, још влажне новине, и поче их читати.
Степан Аркадијевич примао је и читао либералне новине, не крајње либералне, него оне

којих се држала већина. И, не гледајући на то што њега у ствари није занимала ни наука, ни
уметност, ни политика, он се у томе чврсто држао оних погледа којих су се држале његове
новине и већина, и мењао их је само кад их је већина мењала, или, боље рећи, није их он
мењао, већ су се они у њему неприметно мењали.

Степан Аркадијевич није бирао ни правац, ни погледе, већ су правци и погледи сами
долазили к њему, исто онако као што није бирао облик шешира и капута, него је узимао оне
што се носе. Како је живео у извесном друштвеном кругу, осећао је и потребу извесне
мисаоне делатности, која се обично развија у зрело доба, потребу исто тако неопходну као и
имати шешир. Ако је и било разлога због којег се држао либералног правца, а не

конзервативног, којег су се такође многи из његова круга држали, није то било зато што би он
мислио да је либерални правац паметнији, већ зато што се више слагао с његовим начином
живота. Либерална је партија тврдила да је у Русији све рђаво, и доиста, Степан Аркадијевич
имао је много дугова, а новаца му никад није било доста. Либерална је партија говорила је
брак преживела установа и да је потребно удесити га друкчије; и доиста, породични живот
пружао је мало задовољства Степану Аркадијевичу, приморавао га да лаже и да се претвара,

што се није слагало с његовом природом. Либерална је партија говорила, или боље рећи,
подразумевала, да је религија само узда за варварски део становништва, и доиста, Степан
Аркадијевич није могао издржати без бола у ногама чак ни кратко молепствије, нити је
могао разумети нашто су све те страшне и надувене речи о оном свету, кад се и на овом може
весело живети. Поред тога, Степан Аркадијевич, који је волео веселу шалу, уживао је каткад
да доведе у забуну неког добричину говорећи му: кад се већ поноси својим пореклом, не