Page 9 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

чак и дадиља, највећи пријатељ Дарје Александровне, били су на његовој страни.

- Шта је? - рече он снуждено.
- Идите, господине, покорите се још једанпут. Може дати бог. Много јој је тешко, жалост
је и погледати је, а и у кући се све окренуло тумбе. Треба се смиловати на децу. Покорите се

господине. Шта ћете! Ко признаје...
- Али неће ме примити...

- Ви учините своје. Бог је милостив, молите се господине, молите се њему.

- Па добро, напред, Степане! - рече Степан Аркадијевич и одједном поцрвене. - Дај да се
обучем - рече Матвеју и брзо скиде халат.

Матвеј је већ држао раширену, спремљену кошуљу, одувавајући с ње нешто невидљиво, и
са очигледним задовољством обуче је на изнеговано тело свога господина.