Page 138 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

X

Од тога доба настаде нов живот за Алексија Александровича и за његову жену. Ништа се
нарочито дешавало. Ана је као и увек одлазила у свет, особито је често одлазила кнегињи
Бетси, и свуда се налазила с Вронским. Алексије Александрович видео је то, али није могао
ништа учинити. На све његове покушаје да је нагна на објашњење, она је пред њим истицала
непробојан зид неке веселе недоумице. По спољашности, дакле, било је све као и раније, али

се у ствари њихови односи потпуно беху изменили. Алексије Александрович, тако моћан
човек у државним пословима, био је овде сасвим немоћан. Погнувши покорно главу, као бик,
очекивао је ушицу секире, која, осећао је, стоји над њим измахнута. Кад год би почео о том
мислити, осетио би да треба покушати још једном, да се добротом, нежношћу и доказивањем
Ана још може спасти, бити нагнана да се тргне; и сваког се дана спремао да разговара с њом.
Али кад год би почео да разговара с њом, осетио би да исти дух зла и преваре, који је њу
савладао, савлађује и њега, и он јој казује нешто сасвим друго, и другим тоном него којим је

хтео. Говорио је с њом и нехотице својим уобичајеним тоном подсмевања над неким ко би
тако говорио. А тим се тоном није могло рећи оно што је требало рећи.