Page 153 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Док су они разговарали, Ласка, начуљивши уши, погледала јс час горе у небо, час с
прекором у њих.

»Баш су нашли да разговарају - мислила је. - А шљука лети... Ево је... ту је. Пропустиће
је...« мислила је Ласка.

У истом тренутку обојица чуше оштар фијук који као да их ошину по ушима, обојица
одједном зграбише пушке, две муње синуше и два се пуцња разлегоше у истом тренутку.
Шљука, која је високо летела, очас склопи крила и паде са висине у честу угибајући танке
изданке.

- Ово је дивно!... Заједнички! - викну Љевин и потрча с Ласком у честу да потражи
шљуку. »Ах, јест, шта оно беше, непријатно? - сећао се Љевин. - Јест, Кити је болесна... Шта
се ту може, врло ми је жао«, мислио је.

- А, нашла си је! Како си ми паметна - рече Љевин узимајући из уста Ласкиних топлу
птицу и мећући је у готово пуну ловачку торбу.

- Нашао сам је, Стиво! довикну.