Page 154 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVI

Враћајући се кући, Љевин је распитивао о свима појединостима Китине болести, и о
намерама Шчербацких, и, мада би га било срамота да то призна, пријатно му беше све што је
сазнао. Пријатно и због тога што је на тај начин још било наде, а пријатније још зато што је
сада тешко било оној која је њему нанела бол. Али кад Степан Аркадијевич поче да говори о
узроцима Китине болести, и кад спомену име Вронског, Љевин га прекиде:

- Ја немам никаквог права да знам породичне појединости, а истину да кажем, и не
интересује ме.

Степан Аркадијевич се једва приметно осмехну кад спази тренутну и тако добро му
познату промену на лицу Љевинову, који одједном постаде исто толико мрачан колико је
ведар!

- Јеси ли потпуно закључио погодбу с Рјабишином?, упита Љевин.

- Јесам. Цена је врло добра, тридесет осам хиљада. Осам хиљада одмах а остало за шест
година. Дуго сам се с тим бактао. Нико не даје више.

- То значи да си шуму бадава дао - рече Љевин мрачно.
- А зашто бадава? - рече с добродушним осмејком Степан Аркадијевич, знајући да
Љевину сад већ више ништа неће бити добро.

- Тако, јер шума вреди у најмању руку пет стотина рубаља по хектару - одговори Љевин.

- Ах, ви, сеоске газде! - рече у шали Степан Аркадијевич. - Тај ваш презриви тон према
нама варошанима!... А кад треба посао да се сврши, ми га ипак најбоље свршавамо. Веруј ми,
ја сам све срачунао - рече - и шума је врло добро продата, тако да се чак прибојавам да купац
не одустане. То није шума за грађу - рече Степан Аркадијевич, желећи да речју за грађу

сасвим разбије Љевинову сумњу - него већином дрва за гориво. И највише ако одбацује
тридесет хвата по хектару, а он ми плаћа по хектару две стотане рубаља.

Љевин се презриво осмехну. »Знам - помисли он – те манире, не само његове, него свију
варошана, који за десет година сврате два пута на село, науче две-три сеоске речи, па их
употребљавају и где треба и где не треба, тврдо уверени да све знају.

Грађа баца тридесет хвати. Говори речи, а ништа разуме.«
- Ја тебе не учим ономе што пишеш у канцеларији - рече Љевин - и ако ми што такво

устреба, ја ћу тебе упитати. Ти, међутим, уверен си да разумеш сву ову букову школу. Она је
тешка. Јеси ли избројао дрвета?
- Како да избројим дрвета? - рече смејући се Степан Аркадијевич, желећи да код свога

пријатеља разбије рђаво расположење. - Избројати песак, или зраке звезда [66] , мада би