Page 189 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Неоцењив човек! - рече грофица Лидија Ивановна.

Доктор је био врло незадовољан здрављем Алексија Александровича. Нашао је да је јетра
знатно увећана, исхрана тела испод мере, а дејство бање никакво. Наредио је што је могућно
више кретања, а што је могућно мање умног напрезања, и, што је најглавније, никакав јед; то
јест, све оно што је за Алексија Александровича било тако исто немогућно као и не дисати; и
отишао је доктор оставивши Алексија Александровича са непријатним уверењем да у њему
нешто није добро, и да се то не може поправити.

Одлазећи од Алексија Александровича доктор се срете на спољним вратима са добро
познатим му Сљуђином, шефом кабинета Алексија Александровича. Они су били другови на
универзитету, и мада су се после ретко виђали, поштовали су један другога и били добри

пријатељи; и зато никоме, осим Сљуђину, доктор не би казао отворено своје мишљење о
болеснику.
- Баш ми је мило што сте били код њега - рече Сљуђин. - Није добро, а чини ми се... Како

је стварно?
- Ево како - рече доктор, машући преко Сљуђинове главе своме кочијашу да приђе. - Ево

како - рече доктор, и узе својим белим рукама прст од рукавице и навуче га. - Ако не
затегнете жицу, и покушате да је прекинете, тешко ће ићи; али затегните је колико се више
може, па је притисните само тежином прста - она ће пући. Он је по својој истрајности и
савесности затегнут у послу до последњег степена; а притисак споља већ постоји, и то тежак
- заврши доктор и значајно подиже обрве. - Хоћете ли на трке? - додаде, упутивши се колима.
- Да, да, разуме се, одузима много времена - одговори тако нешто доктор на оно што му
Сљуђин још рече, али што заправо није чуо.

После доктора, који му одузе тако много времена, јави се знаменити путник, и Алексије
Александрович, користећи се прочитаном брошуром и својим пређашњим познавањем тога
предмета, изненади путника дубином свога познавања предмета и ширином просвећених

погледа.
Заједно с путником пријављен је био и долазак губернијског предводника племства, који
је допутовао у Петроград и с којим је требало поразговарати. После његовог одласка, ваљало

је посвршавати дневне послове са шефом кабинета, и још је требало отићи, због озбиљног и
важног посла, до једне знатне личности. Алексије Александрович успео је да се врати тек у
пет сати, у време ручка; и пошто је ручао са шефом кабинета, позва га да заједно оду до
летњиковца, а затим на трке.

Не дајући себи о томе рачуна, Алексије Александрович је тражио згоду да при састанку са
женом буде присутно и треће лице.