Page 207 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

сврати до m - me Berthe, и да мора стићи кући за чај своје maman, у 12 часова. Она уђе у собу,
скупи ноте, поздрави се са свима, и већ пође.

- Допустите да вас отпратим - рече пуковник.
- Па да, како бисте сами ишли по ноћи? - потврди кнегиња. - Да пође с вама бар Параша.

Кити је видела да се Варењка једва уздржава да се не насмеје на речи: да је треба
пратити.

- Ја увек идем сама, и никад ми се ништа не дешава - рече она и узе шешир. Пољубивши
Кити још једанпут, не рекавши јој шта је најзначајније, бодрим кораком и с нотама под
мишком изгуби се у полутами летње ноћи, односећи са собом тајну шта је значајно, и шта

њој даје оно завидно спокојство и достојанство.