Page 248 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Али ње, сиротице, страшно, страшно ми је жао. Сад разумем све.

- Опростите, Дарја Александровна - рече он устајући. - Збогом, Дарја Александровна, до
виђења!
- Не, станите - рече она хватајући га за рукав. Чекајте, седите!

- Молим вас, молим вас, не говоримо о томе - рече он седајући и у исто време осећајући
да му се у срцу подиже и покреће давно сахрањена нада.

- Кад вас не бих волела - рече Дарја Александровна и сузе јој навреше на очи - кад вас не
бих познавала, као што вас познајем...

Осећање које се чинило да је мртво, све је више оживљавало, ширило се и обузимало срце
Љевиново.

- Јест, сад сам све разумела - настави Дарја Александровна. - Ви то не можете појмити; за
вас мушкарце, који сте слободни и бирате, увек је јасно кога водите. Али девојка, у положају
очекивања, са оним женским, са девојачким стидом, која вас, мушкарце, види издалека,
прима све на голу реч - код девојке бива, и може бити такво осећање да она не зна шта да
каже.

- Да, ако срце не говори.

- Не, срце говори, али размислите само: ви, мушкарци, бацили сте око на девојку, идете у
њену кућу, приближите се, посматрате, ишчекујете да ли ћете наћи оно што волите, а затим,
кад сте уверени да волите, ви је просите...

- Е, неће баш бити сасвим тако.

- Свеједно, ви је просите онда кад је ваша љубав сазрела, или кад је у избору између двога
једно претегнуло. Међутим, девојку не питају. Хтела би да она сама изабере, а она не може
да изабере, и одговара само: »да« или »не«.

»Јест, избор између мене и Вронског«, помисли Љевин. Мртвац који је у његовој души
почео оживљавати, поново умре, и тешко притисну његово срце.

- Дарја Александровна - рече он - тако се избира одело, или каква друга ствар, а не љубав.
Избор је извршен, и тиме боље... Понављања не може бити.
- Ах, охолост, охолост! - рече Дарја Александровна, као са неким презирањем према њему
због нискости тога осећања у поређењу с оним другим осећањем које знају само жене. - У

време кад сте је просили, Кити је била у таквом положају да није могла одговорити. Она се
колебала. Колебала се: ви или Вронски. Њега је виђала сваки дан, а вас дуго није видела.
Рецимо, да је била старија... Ја, на пример, на њеном месту, не бих се колебала. Вронски ме
је увек одбијао, па се тако и свршило.

Љевин се сети како му је Кити одговорила. Она је рекла: Не, то не може бити...

- Дарја Александровна - рече он суво - ја ценим вашу искреност према мени, али мислим
да се ви варате. Да ли сам ја у праву или не, тек, ова охолост, коју ви тако презирете, чини да
је за мене свака мисао о Катарини Александровној немогућна, разумете ли, потпуно
немогућна.

- Ја ћу вам рећи само још ово: ви разумете да ја говорим о сестри коју волим као своју
децу. Ја не говорим да вас је она волела; него сам хтела само да кажем да њен отказ у оном
тренутку не доказује ништа.