Page 244 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

купању са свом децом. Додиривати све те пуначке ножице навлачећи на њих чарапице;
узимати у руке и умакати у воду голишава тела, и слушати час радостан, час преплашен
врисак; видети задихана лица са преплашеним и веселим очима, лица својих анђелчића који
се брчкају, била је за њу велика наслада.

Кад је већ половина деце била обучена, купатилу се приближи и ту бојажљиво застаде
група нагизданих жена које су носиле млечику и друге траве. Матрјона Филимоновна зовну
једну од њих: да јој исцеди убрус и кошуљу који су пали у воду, а Дарја Александровна се
упусти у разговор с њима. Жене, које у први мах заклањаху руком осмејке и не разумеваху

питања, брзо се охрабрише и упустише у разговор придобивши Дарју Александровну својим
искреним уживањем у њеној деци.

- Види лепојке, како је бела као шећер - говорила је једна гледајући са уживањем Тањичку
и машући главом. - Само је мршава...
- Јест, била је болесна.

- Видиш ти њега, и он се купао - говорила је друга о одојчету.

- Није, детету је тек три месеца - одговори с поносом Дарја Александровна.

- Види га, види!
- А имаш ли ти деце?

- Имала сам четворо, сад имам двоје: мушкарца и девојчицу. Прошлих месојеђа сам је
одбила.

- А колико је стара?

- Па, друга година.
- Што си је дојила тако дуго?

- Наш је обичај: три поста...

И за Дарју Александровну настаде најзанимљивији разговор: Како је рађала? Од чега је
боловала? Где јој је муж? Долази ли често?

Дарја Александровна никако није желела да се одвоји од тих жена: тако ју је занимао
разговор с њима, тако су потпуно једнаки и исти били њихови интереси. За Дарју
Александровну било је најпријатније видети јасно како све те жене највише уживају у томе
што она има много деце, и што су деца тако лепа. Жене насмејаше Дарју Александровну, а
Енглескињу увредише тиме што је баш она била узрок том за њу неразумљивом смеху. Једна
млада жена посматрала је пажљиво Енглескињу која се последња облачила, а кад је ова

обукла и трећу сукњу, није могла да се уздржи и да не примети: »Пази, облачи се, облачи, а
никако да се обуче!« рече, и све се грохотом насмејаше.