Page 251 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

пластови, један за другим, додавани у огромним навиљцима, ишчезаваху, а место њих
издизаху се над коњским сапима тешки товари миришљавог сена.

- Да попластимо док је лепо време! Ала ће бити сено! - рече старац севши до Љевина. -
Чај, а не сено! Како купе, као да пачићима зрно сипају - додаде он показујући на оне који су
денули пластове. - Од ручка смо добру половину превукли.

- Је ли то последње? - довикну младићу који је, стојећи на предњем делу колских каната и
машући крајевима дизгина од кудеље, пролазио поред њих.

- Последње, баћушка! - повика младић придржавајући коња; смешећи се погледа у веселу
такође насмејану румену жену, која је седела у канатама, и потера даље.
- Ко ти је то? Је ли син? - упита Љевин.

- Мој најмлађи син - нежно смешећи се рече старац.

- Кршан момак!

- Добар дечко.
- Је ли већ ожењен?

- Јесте, трећа година од божићних поклада.

- Има ли деце?

- Каква деца! Годину дана није схватио ништа, а и стидан је - одговори старац. - Ала је
сено! Прави чај! - понови он желећи да промени разговор.
Љевин се пажљиво загледа у Вањку Пармјонова и његову жену. Они су ту у близинн

товарнли сено. Иван Пармјонов стајао је на колима, примајући, разастирући и тапкајући
огромне навиљке сена које му је прво обема рукама, а затим вилама, вешто додавала његова
млада лепотица домаћица. Млада жена радила је лако, весело и вешто. Крупно, смршено
слегнуто сено није се дало одмах подићи вилама. Она га је најпре растресала, па забадала
виле, затим гипким и хитрим покретом налегала на виле свом тежином свога тела, и,
сагибајући за час црвеним појасом стегнута леђа, исправљала се, и избацујући пуне груди

под белом завесицом вештим покретом дохватала рукама виле и избацивала навиљак високо
на кола. Очевидно старајући се да њу избави од сваког сувишног рада, Иван је хитро
прихватао додавани навиљак и растурао га на колима. Додавши последње сено грабуљама,
жена отресе по врату насипано триње, поправи црвену мараму на белом, непрепланулом
челу, и пође под кола да сено увеже. Иван ју је учио како да уже закачи за срчаницу, и
грохотом се насмеја на нешто што она рече. У изразима оба лица видела се велика, млада,
недавно пробуђена љубав.