Page 250 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XI

Око половине јула Љевину дође кмет из сестриног села које се налази на двадесет
километара од Покровског, и донесе извештај о току послова и о косидби. Главни приход са
сестриног имања био је од водоплавних ливада. Прошлих година сенокос су узимали сељаци

по двадесет рубаља за десетину. [92] А кад је Љевин почео да управља имањем, он је, пошто
је прегледао ливаде, нашао да оне вреде скупље, и одредио цену по двадесет и пет рубаља за
десетину. Сељаци нису пристали на ту цену, и, као што је Љевин наслућивао, одбише и друге
купце. Тада Љевин оде тамо, и уреди да се ливаде сређују нешто под најам, нешто у
наполицу. Тамошњи сељаци ометаху свим средствима ту новину, али посао је имао успеха, и

прве године већ за ливаде је добивено готово двојином више. Претпрошле и прошле године
наставило се противљење сељака, али сређивање ливада ишло је истим током. Ове године,
сељаци узеше све ливаде на трећи део, и сад је кмет дошао да јави да су ливаде сређене, и да
је он, бојећи се кише, позвао књиговоћу и у његовом присуству поделио сено, и већ зденуо
једанаест господарских стогова. По неодређеним одговорима на питање: колико је било сена
на главној ливади; по хитњи кметовој да подели сено без питања, по целом држању сељакову,

Љевин је разумео да ту нису чиста посла, и реши се да иде сам да провери ствар.
Стигао је у село баш о ручку; оставио коња код пријатеља старца, мужа братове дадиље,
затим отишао на уљаник к старцу желећи да од њега сазна појединости о сређивању

покошеног сена. Разговоран, лепушкаст старац Парменич дочека Љевина радосно, показа му
своје газдинство, исприча му све појединости о својим пчелама и о ројењу ове године; али на
Љевинова питања о сенокосу одговараше неодређено и нерадо. То још више утврди Љевина у
његовим претпоставкама. Он оде на ливаду и прегледа стогове. У стоговима није могло бити
по педесет кола, и, да би изобличио сељаке, Љевин нареди да одмах дотерају кола која вуку
сено, да дигну један стог и да га превуку у шупу. У стогу је било само тридесет кола. Без

обзира на кметова уверавања о растреситости сена и о томе како се оно слегло у стоговима;
без обзира на његово заклињање да је све било исправно, Љевин је остајао при своме; да су
сено делили без његове наредбе, и да, због тога, он не прима ово сено као по педесет кола у
стогу. После дуге препирке решише ствар тако: да сељаци приме тих једанаест стогова
рачунајући да је по педесет кола у стогу, као свој део, а да се господарски део издваја поново.
Ти преговори и деоба пластова трајали су до ужине. Кад је последње сено било подељено,
Љевин повери надзор књиговођи, а он седе на један пласт обележен притком од ракитника, и

поче са уживањем посматрати народ који је врвео по ливади.
Пред њим, на окуци реке иза рита, весело су трештали јасни гласови, кретала се шарена

поворка жена; од растреситог сена брзо се протегоше по отворенозеленој отави сиви
кривудави откоси. За женама ишли су сељади с вилама, и из откоса су израстали широки,
високи и меки пластови. Слева, по већ срећеној ливади трескала су кола за колима, и