Page 243 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

децом. Не само да су деца била лепа у својим свечаним хаљинама, него су била љупка, јер су
се врло лепо држала. Додуше, Аљоша није стајао сасвим како треба, непрестано се окретао
да види одостраг свој капутић, али је ипак био необично љубак. Тања је стајала као одрасла,
и пазила на мале. Млађа, Лили, била је дивна са својим наивним чуђењем свему, и тешко је

било не осмехнути се кад је, пошто се причестила, казала »please, some more«. [91]

При повратку кући деца су осећала да се извршило нешто свечано, и била су врло мирна.

Све је ишло добро и код куће; али за доручком Гриша је почео да звижди, и што је најгоре,
није послушао Енглескињу, те му не дадоше слаткиша. Дарја Александровна не би допустила
да у овакав дан дође до казне, да се нашла ту; али било је потребно да се Енглескињина
наредба одржи, и она потврди њену одлуку да Гриши не даду слаткиша. То је мало покварило
општу радост.

Гриша је плакао, говорио да је Николица звиждао, па њега нису казнили; и да он не плаче
због слаткиша - то је свеједно - него због тога што су према њему неправични. То је већ било
сувише жалосно, и Дарја Александровна реши да преговара с Енглескињом да опрости
Гриши, и у тој намери пође к њој. Али кад је пролазила кроз салон, спази призор који јој

испуни срце таквом радошћу да јој се очи замаглише од суза и она сама опрости кривцу.
Осуђеник је седео на прозору у углу салона, а поред њега стајала је Тања са тањиром. Под
изговором да нахрани лутке она је замолила Енглескињу за допуштење да може свој део

слаткиша однети у дечју собу, и донела их је брату. Плачући и даље због неправично
претрпљене казне, Гриша је јео донесене колаче и кроз јецање говорио: »једи и ти јешћемо
заједно... заједно«.

На Тању је у први мах подејствовало сажаљење према Гриши, затим свест о свом добром
делу, и сузе се и њој појавише у очима; али је, не одбијајући, јела свој део.
Угледавши матер, они се уплашише; али кад загледаше у њено лице схватише да то што

раде није рђаво, насмејаше се, почеше брисати рукама пуна уста, и умрљаше своја светла
лица сузама и пекмезом.

- Побогу! Нове, беле хаљине! Тања! Гриша! - говорила је мати старајући се да спасе
хаљине, али осмејкујући се, са сузама у очима, блаженим радосним осмејком.
Нове хаљине им поскидаше, девојчицама обукоше блузице, а мушкарцима старе
капутиће, и наредише да се спреме кола - опет, на велику жалост надзорникову, мркова у

запрегу - да иду у печурке и на купање. Одушевљена цика се подиже у детињој соби и није
престајала све до самог поласка на купање.

Набрали су пуну котарицу печурака, чак је и Лили нашла печурку. До сада, обично би мис
Гул сагледала печурку и малој показала, али сад је мала сама нашла велику гљиву на брези,
услед чега се дигла општа радосна граја: »Лили нашла гљиву!« Затим их одведоше на реку,
оставише коње под брезицама и одоше да се купају. Кочијаш Терентије, пошто привеза за
дрво коње који су се бранили од обада, леже на траву у хладовини под брезом и запали лулу.
Из купатила је допирала до њега непрекидна детиња весела цика и вриска.

Иако је тешко било пазити на сву децу и сузбијати њихове несташлуке; иако је тешко било
запамтити и не помешати све те чарапице и ципелице са разних ногу, као и дрешити,
закопчавати и везивати пантљике и дугмета, Дарја Александровна, која је и сама волела

купање, а сматрала га корисним за децу, ни у чему није налазила тако уживање као у том