Page 22 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- А зашто? - упита Љевин уплашено.

- Ништа - одговори Облонски. - Разговараћемо. А зашто си управо дошао?
- Ах, и о томе ћемо доцније говорити - рече Љев« поцрвеневши опет до ушију.

- Лепо. Разумели смо се - рече Степан Аркадијевич. Видиш, ја бих те позвао својој кући,
али жена ми је нешто слаба. Него знаш шта, ако хоћеш да се с њима видиш, оне ће данас од
четири до пет сигурно бити у Зоолошкој башти. Кити иде на клизање. Ти отиди тамо, ја ћу

доћи по тебе, па ћемо некуд на ручак.
- Врло добро! Дакле, до виђења!

- Само пази, знам, заборавићеш, или ћеш изненада утећи на село! - викну смејући се
Степан Аркадијевич.

- Нећу, зацело.
И Љевин изиђе из кабинета, сетивши се тек кад је већ био на вратима да је заборавио да

се опрости с помоћницима Облонског.
- Мора да је то неки веома енергичан господар - рече Грињевич кад Љевин изиђе.

- Јесте, баћушка - одговори Степан Аркадијевич, машући главом - и има среће! Три
хиљаде ланаца у каразинском срезу, будућност пред њим, и гледајте како је свеж! А не као
ми.

- А на шта се ви жапите, Степане Аркадијевичу?

- Па, зло је, не ваља - рече Степан Аркадијевич и дубоко уздахну.