Page 261 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

ју је смело примио, и тражио да се одреди нарочита комисија за проучавање и проверавање
рада комисије за наводњавање поља зарајске губерније. Тражио је да се одреди још једна
[98]
комисија која би размотрила питање статуса странаца.
Питање статуса странаца било је случајно покренуто у комисији од 2. јуна, а Алексије

Александрович га је енергично подржао као посао који не трпи одлагања, због жалосног
положаја странаца. У комитету, то је питање послужило као повод за препирање неколиких
министарстава. Министарство које је било непријатељски расположено према Алексију
Александровичу доказивало је да је положај странаца изврстан, и да намеравано преуређење
може само нашкодити њиховом положају; а ако има нечега рђавога, то је услед неиспуњавања

законских прописа од стране министарства Алексија Александровича. Сад је Алексије
Александрович намеравао да тражи: прво, да се састави нова комисија којој би се поверило
да на лицу места испита стање странаца; друго, ако се покаже да је положај странаца заиста
такав какав се приказује у званичним подацима који се налазе у рукама комитета, онда да се
одреди још једна нова стручна комисија која ће испитати узроке тога очајног положаја
странаца, са гледишта: а) политичког б) административног, в) економског, г) етнографског, д)
материјалног и ђ) религиозног; треће да се траже од непријатељски расположеног

министарства подаци о мерама које је за последњих десет година то министарство
предузимало ради отклањања незавидног положаја под којима се сада налазе и живе
странци; и, најзад, четврто, да се од министарства тражи објашњење зашто је, као што се
види из података које је комитет прибавио под Бр. 17015 и Бр. 18 308, од 5. децембра 1863. и
7. јуиа 1864. године, зашто је министарство дејствовало сасвим противно смислу основног и
органског закона, књ.... чл. 18, и примедба у члану 36. Живахна боја покри лице Алексија

Александровича док је брзо писао концепт тих мисли. Кад исписа табак хартије, он устаде,
зазвони, и даде цедуљицу за свога шефа кабинета да му достави потребне податке. Уставши и
прошавши по соби, опет погледа на портрет, натмури се и презриво се осмехну. Загледавши
још мало у књигу о еугибијским натписима, и обновивши своје интересовање за њих,
Алексије Александрович оде у 11 сати да спава; лежећи у постељи, он се сети догађаја са
женом, али сад му се већ није чинио тако мрачан.