Page 259 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XIV

Приближујући се Петрограду, Алексије Александрович не само да се потпуно заустави на
тој одлуци, него и састави у памети писмо које ће написати жени. Кад уђе у вратареву собу,
Алексије Александрович погледа писма и хартије донесене из министарства, и нареди да их
понесу за њим у његов кабинет.

- Одложити ствари, и никога не примати - одговори на питање вратарево као са неким
задовољством које је имало бити знак његовог доброг расположења, и нагласи речи »не
примати«.

Алексије Александрович прође два пута по кабинету, застаде крај огромног писаћег стола
на којем је собар већ био запалио шест свећа, откврца неколико пута прстима, и седе
размештајући прибор за писање. Налактивши се на сто, наслони главу на руке, промисли
један тренутак, и поче писати не заустављајући се ни секунде. Писао јој је без наслова, на

француском језику, и употребљава заменицу »ви« која нема карактер хладноће као у руском
језику.
»При нашем последњем разговору ја сам изразио намеру да вам саопштим своју одлуку

односно предмета тога разговора. Пошто сам пажљиво размислио о свему, ја вам ево пишем
у намери да испуним то обећање. Моја је одлука следећа: ма какви да су ваши поступци, ја не
сматрам себе у праву да раскидам везе којима смо везани влашћу озго. Породица не може
бити разорена због ћуди, самовоље, или чак и греха једнога супруга, и наш живот мора ићи
као што је ишао и пређе. То је неопходно за мене, за вас, за нашега сина. Ја сам потпуно
уверен да сте се покајали, и да се кајете за оно што служи као повод овоме писму, и да ћете

ми помоћи да из корена ишчупам узрок нашег сукоба, и прошлост предам забораву. У
противном случају, можете сами претпоставити све што очекује вас и вашега сина. О свему
томе надам се да ћемо детаљније разговарати кад се видимо. Како се летња сезона завршава,
ја бих вас молио да пређете у Петроград што пре, не касније од уторника. Све што је
потребно за ваш прелазак биће учињено. Молим вас да имате у виду да ја придајем особити
значај извршењу ове моје молбе.

А. Карењин.«

П. С. »У овом писму је и новац који вам може бити потребан за ваше издатке.«
Он прочита писмо и беше задовољан њим, особито тиме што се сетио да приложи новац;

није било ни грубих речи, ни прекора, али није било ни снисходљивости. Што је главно,
постојао је златан мост за повратак. Кад сави писмо и углади га великим масивним ножем од
слонове кости, он га метну у омот заједно с новцем, и са задовољством које је код њега увек
било изазивано лепо уређеним прибором за писање, зазвони.

- Даћеш куриру да сутра достави Ани Аркадијевној у летњиковац - рече, и устаде.