Page 280 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

као и пре лепог стаса, и задивљавао не толико лепотом, колико нежношћу и племенитошћу
лица и стаса. Једина промена коју је Вронски на њему видео, био је тихи и стални сјај што се
утискује на лицима људи који имају успеха, и који су уверени да им тај успех сви признају.
Вронски је познавао тај сјај, и одмах га примети на Серпуховском.

Силазећи низ степенице, Серпуховски спази Вронског. Радостан осмејак обасја лице
Серпуховског. Он климну главом увис и подиже чашу поздрављајући Вронског, уједно
показујући тим покретом да не може да не приђе најпре нареднику који је, испрсивши се, већ
намештао усне за пољубац.

- А, ево га! - викну командант пука. - А Јашин ми рече као да си у твом мрачном
расположењу.

Серпуховски пољуби влажне и свеже усне делије наредника, и бришући уста марамом
приђе Вронском.

- Баш ми је мило! - рече стежући му руку и водећи га у страну.

- Почастите га! - викну Јашвину командант пука показујући на Вронског, и сиђе доле к
војницима.

- Што ниси био јуче на тркама? Ја сам мислио да ћу те тамо видети - рече Вронски
посматрајући Серпуховског.

- Био сам, али сам одоцнео. Извини - додаде, и обрати се аћутанту: - молим вас, наредите
да од моје стране раздаду по колико дође на човека.
И журно извади из новчаника три банкноте по сто рубаља и поцрвене.

- Вронски! хоћеш ли да једеш или да пијеш? - упита Јашвин. - Хеј, дај овамо грофу да
једе!

А ево ти ово да попијеш.

Пијанка код команданта пука трајала је дуго.
Пили су врло много. Дизали су на рукама и бацали увис Серпуховског. Затим су дизали

команданта пука. Затим је пред певачима играо сам командант пука с Петрицким. Затим је
командант пука, унеколико малаксао, сео на клупу у дворишту и почео доказивати Јашвину
надмоћност Русије над Немачком, особито у коњичком јуришу, и пијанка се за тренутак
стишала. Серпуховски уђе у кућу, у собу за облачење, да опере руке, и тамо нађе Вронског
који се поливао водом. Скинувши блузу и подметнувши црвен и маљав врат под млаз воде,
трљао је главу и врат рукама. Кад сврши умивање, Вронски се примаче Серпуховском.
Обојица седоше ту на диван, и међу њима отпоче разговор врло занимљив за обојицу.

- Ја сам о теби увек био извештаван преко жене - рече Серпуховски. - Мило ми је што си
се тако често виђао с њом.

- Она се дружи с Варјом, и то су једине жене у Петрограду са којима ми је било пријатно
да се виђам - смешећи се одговори Вронски. Он се осмејкивао, јер је предосећао тему на коју
је разговор скретао, а то му је било пријатно.

- Једине? - смешећи се понови Серпуховски.

- И ја сам о теби имао вести, али не само преко твоје жене - рече Вронски забрањујући
строгим изразом лица ону напомену. - Веома сам се радовао твојим успесима; али ме они
нимало не изненађују. Ја сам још више очекивао.