Page 279 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXI

- Дошао сам да видим шта радиш. Твоје се прање рубља нешто дуго отегло - рече
Петрицки.

- Је ли готово?
- Готово је - одговори Вронски - осмејкујући се само очима и упредајући врхове бркова
тако обазриво као да би сваки брзи и смели покрет могао нарушити поредак у који су

доведене његове ствари.
- Увек после тога изгледаш као да си био у купатилу - рече Петрицки. - Долазим од

Грицке (тако су звали команданта пука), тамо те очекују.
Вронски не одговарајући, гледао је у друга а мислио о другом.

- Да ли то код њега свира музика? - рече, ослушкујући познате звуке трубних басова који
су до њега допирали и свирали полке и валцере. - Какав је то празник?

- Допутовао је Серпуховски.
- А - а! - рече Вронски - нисам знао.

Осмејак његових очију заблиста још јаче.

Пошто је решио у себи да је срећан у својој љубави, да јој је жртвовао своје частољубље -
узевши бар ту улогу на себе - Вронски више није могао осећати ни завист према
Серпуховском, ни гнев према њему зато што, кад је дошао у пук, није свратио прво к њему.
Серпуховски је био добар његов пријатељ, и он му се радовао.

- О, веома се радујем.

Командант пука Демин становао је у великој спахијској кући. Цело друштво се налазило
на пространом доњем балкону. Прво што у дворишту паде у очи Вронском, беху певачи, у
блузама, који су стајали поред буренцета с ракијом, и здрава, весела прилика команданта
пука, окруженог официрима; он је стајао на првом степенику балкона, и гласно надвикујући
музику, која је свирала Офенбахов кадрил, нешто наређивао и махао рукама војницима који

су стајали мало по страни. Гомилица војника, наредник и неколико подофицира приђоше
балкону заједно с Вронским. Вративши се столу, командант пука поново изиђе на степенице
са чашом у руци, и напи здравицу: »За здравље нашег бившег друга и храброг генерала кнеза
Серпуховског. Живео!«

За командантом пука, с чашом у руци, смешећи се, изиђе и Серпуховски.

- Ти си сваким даном све млађи, Бондаренко - обрати се он руменом кршном нареднику
који је био на вежби, и стајао пред њим.

Вронски три године дана није видео Серпуховског. Постао човек, пустио залиске, али био