Page 281 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Серпуховски се осмехну. Очевидно, било му је пријатно такво мишљење, и није налазио
за потребно да то крије.

- Ја сам, напротив - признајем отворено - очекивао мање. Али ми је ово ипак мило, врло
мило. Ја сам частољубив, то је моја слабост, и ја је признајем.

- Можебити да је не би признао, да ниси имао успеха - рече Вронски.
- Не бих рекао - опет смешећи се рече Серпуховски. - Нећу рећи да не би вредело живети

без овога, али би зацело било досадно. Разуме се, ја се могу и варати, али ми се чини да
имам извесне способности за сферу делатности коју сам изабрао, и да ће у мојим рукама
власт, ма каква она била, ако је буде, бити боља него да је у рукама многих које познајем -
рече Серпуховски са поносним сазнањем свога успеха. - И стога, уколико сам ближе томе,
утолико сам задовољнији.

- Можебити да је то за тебе тако, али није за сваког. Ја сам исто тако мислио, па ево
живим, и налазим да не вреди живети само ради онога - рече Вронски.

- Ене де! Ене де! - смејући се рече Серпуховски. - Зато сам и почео тиме, што сам чуо о
теби и твом отказу... Разуме се, ја сам ти одобрио. Али, све има свој начин. Мислим да је сам
поступак добар, али га ниси извео као што треба.

- Што је било, било је; ти знаш да се ја никад не одричем онога што сам урадио. И после
свега, мени је врло добро.

- Врло добро - за време. Али се нећеш задовољити тиме. Твој је брат већ сасвим друкчији.
То је - љупко дете, овакво као и овај наш домаћин. Види га! - додаде он ослушкујући узвике
»живео!« - он се весели, али ти, тебе не може задовољити то.

- Ја и не кажем да би ме то задовољило.

- Да, али није у томе све. Такви људи, као што си ти, потребни су.
- Коме?

- Коме? Друштву. Русији. Русији су потребни људи, потребна је партија, иначе све иде, и
отићи ће до врага.

- То јест, шта? Партија Берћењева против руских комуниста?

- Не - намршти се Серпуховски што му подмећу такву глупост, и рече: - Tout ca est une
blague. [105] Тога је увек било, и биће. Комуниста нема. Али је људима који хоће интриге,

потребно да измисле неку штетну и опасну партију. То је стара ствар. Не, потребна је партија
власти од људи независних као што смо ти и ја.
- Како то? - Вронски наброја неколико људи који су имали власт у рукама. - По чему они

нису независни људи?
- По томе што немају, или нису од рођења имали независан положај, нису имали име,

нису се налазили у оној близини сунца у којој смо се ми родили. Они се могу купити, или
новцем или ласкањем. А да би се одржали, морају измишљати правац. И спроводе по какву
мисао, или правац у који сами не верују, и који рађа зло; а цео тај правац јесте само средство
[106]
да се има државни стан и извесна плата. Cela n’est pas plus fin que ca , кад им погледам
у карте. Можда сам ја гори, глупљи од њих иако не видим по чему бих био гори. Али ти и ја
имамо насигурно једно преимућство, а то је да нас је теже купити. И такви су људи сад