Page 282 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

потребнији него икад.

Вронски је пажљиво слушао, али га није толико занимала садржина речи, колико га је
занимао однос Серпуховског према служби: он је мислио да се већ бори с влашћу, и већ има у
том свету своје симпатије и антипатије; док су за њега, Вронског, у ствари службе, постојали
само интереси ескадрона. Вронски је такође разумео колико би Серпуховски могао бити јак
са својим несумњивим способностима да размишља, да поима ствари, јак својим умом и
речитошћу, што се тако ретко срета у средини у којој он живи. И ма како да му то беше
зазорно, Вронски му је завидео.

- Мени за све то недостаје једна главна ствар - одговори он - недостаје ми жеља за
влашћу. То је било, и прошло.

- Извини, али то није истина - смешећи се рече Серпуховски.

- Не, истина је, истина!... сада - додаде Вронски, да би био искрен.

- Јест, истина је сада, то је друга ствар; али то сада неће бити увек.
- Можда - одговори Вронски.

- Ти кажеш можда - настави Серпуховски као да погађа његову мисао - а ја ти кажем
насигурно. И ради тога сам и хтео да се видим с тобом. Ти си поступио како је и требало. Ја
[107]
то разумем, али не смеш у том истрајавати. Ја само тражим од тебе carte blanche. Ја те
не протежирам... Мада не видим разлога зашто да те не протежирам - ти си толико пута мене
протежирао! Мислим да наше пријатељство стоји изнад свега тога. Јест - рече он нежно се
смешећи на њ као жена. - Дај ми carte blanche, изићи из пука, и ја ћу те неприметно увести у

посао.
- Али, разумеј, мени ништа не треба - рече Вронски - осим то да све буде као што и јесте.

Серпуховски устаде и стаде према њему.

- Рекао си: да све буде као што јесте. Ја разумем шта то значи. Али чуј ме: ми смо
вршњаци, можебити да си ти, по броју, познавао више жена него ја. - Осмејак и покрети
Серпуховског говорили су да Вронски не треба да се боји, да ће се он нежно и пажљиво
дотаћи болног места. - Али ја сам ожењен, и, веруј ми, кад упознаш своју жену (као што је

неко писао), коју волиш, боље познајеш све жене него да си их хиљадама познавао.
- Одмах ћемо доћи! - довикну Вронски официру који завири у собу и позва их да иду
команданту пука.

Вронски је сад хтео да докраја саслуша Серпуховског и да чује шта ће му рећи.

- Ево ти, дакле, моје мишљење. Жене су главни камен спотицања у делатности човека.
Тешко је волети жену, и нешто радити. За то има само једно средство, да се са удобношћу и
без сметње воли, а то је женидба. Како, како да ти кажем шта мислим - говорио је

Серпуховски који је волео поређења - чекај, чекај! Да, то је тако као што се ferdeau [108]
може носити, и уједно рукама нешто радити, само онда кад је ferdeau увезан на леђима - а то
ти је женидба. Ја сам то осетио кад сам се оженио. Као да ми се руке одједном ослободише.

Али ако без женидбе вучеш за собом тај ferdeau, руке ће ти бити тако пуне да ништа нећеш
моћи радити. Погледај Мазанкова, Крупова. Они су упропастили своје каријере због жена.
- Каквих жена! - рече Вронски сећајући се Францускиње и глумице с којима су имали везе

та два човека.