Page 305 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 305

оног вашег смиреног госта, или газдинство најпростије... Ко је за то крив?

      - Разуме се, ми сами. А затим, није истина да рационално газдинство не напредује. Код
  Васиљчикова напредује.
      - Фабрика...

      - Никако не знам шта вас чуди. Народ је на тако ниском степену материјалног и моралног
  развића, да се очевидно мора борити против свега што му је туђе. У Европи се рационално

  газдинство развија зато што је народ образован; значи, дакле, да наш народ треба образовати
  - то је све.
      - А како да се образује народ?

      - Да се народ образује, потребне су три ствари: школе, школе и школе.

      - Али ви сте сами рекли да народ стоји на ниском степену материјалног развића; шта ту
  могу помоћи школе?

      - Знате, ви ме подсећате на анегдоту о саветима болеснику: »Пробајте нешто за отварање
  столице. Пробао сам, па још горе. Пробајте пијавице. Пробао сам, па још горе. Е онда остаје
  да се молите богу. Пробао сам, па још горе.« Тако ја и ви. Ја говорим: политичка економија,
  ви говорите - још горе. Ја говорим: социјализам - још горе. Образовање - још горе.

      - Али у чему могу школе помоћи?

      - Створиће народу друге потребе.
      - Ето то никако не могу да разумем - одговори Љевин ватрено. - Како ће школе помоћи

  народу  да  побољша  своје  материјално  стање?  Ви  кажете:  школе,  образовање,  створиће  му
  нове потребе. Тим горе, јер он неће бити у стању да их задовољи. На који ће му начин знање
  сабирања, одузимања и катихизиса помоћи да побољша своје материјално стање, ја никад
  нисам могао да разумем. Ономад увече срео сам жену са одојчетом, па је упитах куда ће? Она
  ми рече: »Ишла сам код бабице; дете ми добија фрасове, па сам ишла да га лечим.« Ја је
  упитах: »Како бабице лече од тога?« - »Па, метне детенце на кокошије легало међу кокошке и
  нешто говори.«

      - Ево, ви сами себи одговарате. Да не би носила дете да га лече од фраса на кокошињем
  легалу, потребно је... - смешећи се весело рече Свијажски.

      -  Ах!  -  љутито  рече  Љевин.  -  То  ми  лечење  личи  на  лечење  народа  школама.  Народ  је
  сиромашан и непросвећен - ми то видимо исто тако тачно као што и жена види фрас, јер се
  дете  дере.  Али  како  ће  тој  невољи  -  сиротињи  и  непросвећености  -  помоћи  школе,
  непојмљиво  је  исто  тако  као  што  је  непојмљиво  како  против  фраса  помажу  кокошке  на

  легалу. Треба помоћи онамо где се крије узрок сиромаштва.

      -  Е,  ту  се  бар  слажете  са  Спенсером        [115]  ,  кога  иначе  не  волите;  он  говори  такође  да
  образовање  може  бити  тек  последица  већег  благостања  и  удобности  живота;  последица
  честих умивања и прања, како он каже, а никако не последица читања и рачунања.

      - Баш ми је врло мило; или, напротив, није ми мило што сам се сложио са Спенсером;
  тек, ја то одавно знам. Школе неће помоћи, него би помогло такво економско уређење при
  којем би народ био имућнији, при којем би било више слободна времена - и тада тек дошла

  би и школа.
      - При свем том, школе су сада у целој Европи обавезне.
   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309   310