Page 313 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXXI

Стрчавши до половине степеница Љевин чу у предсобљу познати звук кашљуцања; но
није га чуо јасно због звука својих корака, па је помислио да се преварио; али затим угледа
дугачку, кошчату, познату прилику, и помисли да се сад више не може варати; па се још
понада да се вара, и да овај дугачки човек, који скида будну и искашљава се, није његов брат
Николај.

Љевин је волео свога брата, али бити заједно с њим, то су за њега биле праве муке. А
сада, кад је под утицајем мисли која му дође у главу, и због напомене Агафје Михаиловне,
био несређен и збуњен, предстојећи састанак са братом чинио му се особито тежак. Уместо
веселог и здравог туђинца госта који би га разонодио у његовој душевној несређености,

морао је да се састане с братом који га познаје скроз, који ће изазвати у њему најинтимније
мисли, принудити га да се темељно изјашњава. А то он није желео.

Љутећи се на самог себе због овог гадног осећања, Љевин стрча у предсобље. Чим
изблиза угледа брата, осећање личног разочарања одмах ишчезе, и на његово место дође
сажаљење. Колико је год већ и пре био страшан брат Николај због своје мршавости и
болести, сад је још више омршао и изнемогао. То беше костур покривен кожом.

Николај је стајао у предсобљу, трзао дугачак свој врат, и скидајући с њега шал смешио се
необично жалосно. Кад спази овај осмејак, смирен и покоран, Љевин осети да му се грло
грчевито стеже.

- Ево, дођох к теби - рече Николај муклим гласом не дижући ни за тренутак очију с лица
братова. - Одавно сам хтео, али све сам нешто болестан. Сад сам се добро поправио - говорио
је и гладио браду великим, мршавим длановима.

- Јест, јест! - одговори Љевин. И још га више обузе страх кад је, љубећи се, осетио
мршавост братовог тела и изблиза видео његове велике очи које су чудно сјајиле.

Неколико недеља раније Константин Љевин је писао брату да после продаје још малога
дела неподељене земље, брат има да прими за свој део око две хиљаде рубаља.

Николај рече да је, ето, дошао да прими тај новац, а поглавито да се одмори у своме
гнезду, да се дотакне земље да би, као оно некадашњи јунаци добио снагу за предстојећи рад.
Уза сву увећану погрбљеност, уза сву поражавајућу мршавост онако високог човека,
Николајеви покрети, као и обично, били су брзи и нагли. Љевин га уведе у кабинет.

Брат се пресвуче с особитом пажљивошћу, што пређе није бивало, зачешља ретку косу
правих власи, и осмејкујући се пође горе.

Био је у најпријатнијем и највеселијем душевном расположењу, онакав каквог га се из
детињства сећао Љевин. Помињао је чак и Сергија Ивановича без мржње. Кад виде Агафју