Page 310 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXX

Крајем септембра била је одвучена грађа за грађење штале на земљи која је била
уступљена дружини; кравље масло било је продато и добит подељена. Газдинство је на
пракси ишло одлично, или се бар тако чинило Љевину. Да би се цела ствар и теоријски
објаснила, и да би он завршио писање започетог дела које је, према Љевиновој замисли,
имало не само да начини преврат у политичкој економији, него да потпуно уништи ту науку,

и удари темељ новој науци - о односима народа према земљи - потребно је било отићи на
страну, проучити на лицу места све што је тамо у томе правцу било урађено, и убедљиво
доказати да све, што је тамо уређено, није оно што треба. Љевин је чекао да прода пшеницу,
да узме новац и крене у иностранство. Али, почеше кише, и не дадоше да се приберу
заостала жита и кромпир; обуставише све радове, па чак и продају пшенице. По путевима је
било непролазно блато и две воденице је однела поплава; време све горе и горе.

Септембра 30. појави се изјутра сунце, и Љевин, надајући се лепом времену, поче одлучно
да се спрема за пут. Нареди да се изаспе пшеница, посла надзорника код купца да прими
новац, а сам пође да учини последње распореде у газдинству, пред одлазак.

Свршивши све послове, сав мокар од кише која му је по кожуху цурила час за врат, час у
саре од чизама, али осећајући добро и узбуђено душевно стање, Љевин се увече враћао кући.
Непогода међутим постаде увече још гора: циганчићи су тако јако шибали мокрог коња, који
је тресао главом и ушима, да је морао ићи попречке; Љевину је под башликом било добро, и

он је весело погледао око себе; час на мутне потоке који су јурили по коловозима, час на
капље које су висиле на свакој оголелој гранчици, час на беле гомилице нерастопљених
циганчића по даскама моста, час на сочно и још меснато лишће паразита које се у густим
слојевима гомилало око оголелог дрвета. Не марећи за мрачност околне природе, он се
осећао особито узбуђен. Разговори са сељацима из удаљених села показивали су да се они

почињу навикавати на своје нове односе. Старац слуга, код кога је свраћао да се осуши,
очевидно је одобравао Љевинов план, и сам је предлагао да ступи с њим у ортаклук за
куповање стоке.
»Треба само упорно да идем циљу, и успећу - мислио је Љевин - а има се рашта трудити и

радити. То није моја лична ствар, него је ту питање општега добра. Цело газдинство, а што је
главно положај целога народа морају се потпуно изменити. Уместо сиротиње - опште
богатство, задовољство; уместо непријатељства - слога и заједница интереса. Једном речи,
бескрвна револуција, али највећа револуција; с почетка у малом кругу нашега среза, затим у
губернији, Русији, целоме свету. Јер, правична мисао не може не бити плодоносна. Јест, то је
циљ ради кога вреди радити. А околност што сам то ја, Костја Љевин, онај што је дошао на

бал у црној вратној марами, кога је одбила Шчербацка, и који је сам по себи жалостан и
незнатан - то ништа не значи. Уверен сам да се Франклин такође осећао незнатан, и исто