Page 309 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

није нашао ништа што би се односило на посао какав је он предузео. У политичко -

економским књигама, на пример код Мила [116] , кога је на првом месту и ватрено изучавао
надајући се сваког тренутка да нађе решење питања која су га занимала, нашао је само из
уређења европске привреде изведене законе; али никако није могао да увиди зашто ти
закони, који се не могу применити на Русију, треба да буду општи. То исто је нашао и у
социјалистичким књигама: или су то биле лепе али неприменљиве фантазије, каквима се он
заносио још као студент; или исправке и поправке онога стања ствари у које је Европа

доведена, и са којим земљорадња у Русији није имала ничега заједничког. Политичка
економија говорила је: закони по којима се развило и развија богатство Европе, јесу закони
општи и несумњиви. Социјалистичко учење говорило је да развиће по тим законима води
пропасти. А ни једно ни друго није давало не само одговора, него ни најмањег наговештаја о
томе шта да ради он Љевин, и сви руски сељаци и земљорадници, са милионима својих руку
и десетина земље, па да газдинства буду што продуктивнија за опште благостање.

Кад се већ латио тога посла, он је савесно читао све што се односило на његов предмет, и
намеравао да на јесен крене у иностранство да тамо на лицу места проучи ствар, с тим да му
се по томе питању не деси оно што му се тако често дешавало по разним другим питањима.

А дешавало се то: тек што почне разумевати мисао свога саговорника и излагати своју
сопствену, одједном му добаце: »А јесте ли читали Кауфмана, а Џонса, а Дибуа, а

Мичелиа [117] ? Прочитајте их, они су разрадили то питање.«
Он је сад јасно видео да Кауфман и Мичели немају шта да му кажу. Он је знао шта хоће.
Видео је да Русија има лепу земљу, добре раднике, и да у неким случајевима, као код сељака

на половини пута, радници и земља производе много; у већини пак случајева, кад се капитал
примењује на европски начин, производе мало; и видео да то долази само отуда што радници
хоће да раде, и раде добро само кад раде на свој начин, и да тај отпор радника није ништа
случајно, већ нешто стално што има основа у духу народа. Сматрао је да ће се руски народ,
чији је позив да насељава и обрађује огромне незаузете просторе, све дотле док све те земље
не буду поседнуте, да ће се свесно држати за то потребних начина, и да ти начини никако

нису тако рђави као што се обично мисли. И то је хтео да докаже, теоријски у својој књизи, а
практички на своме газдинству.