Page 312 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 312
и увреди. Намршти се, и, не одговарајући јој, седе опет за посао, и понављаше у себи све што
је мислио о значају тога посла. Покаткад би само у тишини ослушкивао звуке игала Агафје
Михаиловне, и сећајући се онога чега није хтео да се сећа, опет се мрштио.
У девет часова зачуше се прапорци и потмуло труцкање кола по блату.
- Е, ево вам гостију, неће вам бити досадно - рече Агафја Михаиловна устајући и
прилазећи вратима. Али је Љевин престиже. Посао му није ишао од руке, и он се радовао
госту којем било.
