Page 343 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Али ми различно гледамо на ту ствар - рече хладно Алексије Александрович. -
Уосталом, нећемо говорити о томе.

- А зашто не би дошао данас на ручак? Жена те очекује. Молим те, доћи. И што је главно,
поразговарај с њом. Она је дивна жена. Тако ти бога, на коленима те молим!

- Ако баш тако желите, доћи ћу - уздахнувши рече Алексије Александрович.
И желећи да промени разговор он упита о ономе што је обојицу интересовало, о новом

начелнику Степана Аркадијевича, још младом човеку, који је одједном добио тако висок
положај.
Алексије Александрович није ни раније волео грофа Ањичкина, и увек се разилазио с
њим у мишљењу, а сад се није могао уздржати од појмљиве за сваког чиновника мржње

човека који је претрпео пораз у служби, према човеку који је добио унапређење.
- Јеси ли се и видео с њим? - рече Алексије Александрович с јетким осмејком.

- Него, јуче је био код нас у канцеларији. Чини ми се да одлично познаје ствари и да је
врло вредан.

- А на шта је управљена његова делатност? - рече Алексије Александрович. - Да ли да
ствара нешто, или да прераћује оно што је урађено? Несрећа је наше државе - канцеларијска
администрација, чији је он достојан представник.

- Богами, ја не знам шта се у њему може осуђивати. Његов правац не познајем, али знам
да је красан човек - одговори Степан Аркадијевич. - Сад сам баш био код њега - диван човек.
Заједно смо доручковали, и ја сам га научио да прави оно пиће, знаш, оно вино с
поморанџама. То врло добро расхлађује. И чудновато, он за то није знао. Врло му се допало.

Не, збиља, он је диван човек.
Степан Аркадијевич погледа у сат.

- Ах, боже мој, четири је већ прошло, а ја још морам до Долговушина! Дакле, молим те,
дођи на ручак. Не можеш замислити колико би ожалостио и мене и жену ако не би дошао.

Алексије Александрович испрати шурака сасвим друкчије него што га је дочекао.

- Обећао сам и доћи ћу - одговори сетно.
- Веруј да ја то ценим, и надам се да се ти нећеш покајати - одговори смешећи се Степан
Аркадијевич.

И облачећи у ходу капут он закачи руком лакеја по глави, насмеја се и изиђе.

- У пет часова, и у реденготу, молим! - викну још једанпут, враћајући се ка вратима.