Page 346 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Кад? - упита она зачуђено.

- Ви сте ишли у Јергушово - одговори Љевин осећајући да се гуши од среће која му обузе
душу. »И како сам смео да спајам мисли о нечему што није невино с овим дирљивим
створењем! Да, чини ми се да је истина оно што је говорила Дарја Александровна«, мислио
је.

Степан Аркадијевич узе га за руку и приведе га Карењину.

- Допустите да вас упознам. - Он изговори њихова имена.
- Врло ми је пријатно што се опет сретамо - рече хладно Алексије Александрович
рукујући се с Љевином.

- Зар се ви познајете? - зачуђено упита Степан Аркадијевич.

- Провели смо заједно три сата у вагону - смешећи се рече Љевин - и разишли смо се, као
на балу под маскама, крајње заинтересовани, бар ја.

- Тако, тако! Молим, изволите - рече Степан Аркадијевич показујући у правцу трпезарије.
Мушкарци уђоше у трпезарију и приђоше столу са закуском, на којем је стајало шест

врста ракије и толико врста сира са сребрним лопатицама и без лопатица, ајвар, харинге,
конзерве разних врста, и тањири са комадићима француског хлеба.
Мушкарци су стајали око мирисавих ракија и закусака; разговор о русификацији Пољске

између Сергија Ивановича Кознишова, Карењина и Песцова стишавао се у очекивању ручка.
Сергије Иванович, који је умео, као нико, да при крају најапстрактније и најозбиљније

препирке неочекивано дода мало атичке соли, и тиме промени расположење сабеседника,
учини то и сад.
Алексије Александрович доказивао је да се русификација Пољске може извршити само
путем виших принципа, који се морају унети с помоћу руске администрације.

Песцов је тврдио да један народ асимилира други само онда кад је гушће насељен.

Кознишов је признавао и једно и друго, али са ограничењима. Кад су излазили из салона,
Кознишов, да би завршио разговор, рече смешећи се:

- Према томе, за русификацију странаца има једно средство - производити што је
могућно више деце. Ето, ја и мој брат стојимо у том погледу Најгоре. А ви, ожењена господо,
особито ви, Степане Аркадијевичу, радите сасвим патриотски; колико их ви имате? - обрати
се он домаћину смешећи се љубазно и додајући му мајушну чашицу.

Сви се насмејаше, а особито весело Степан Аркадијевич.

- Јест, то је најбоље средство! - рече он жваћући сир и наливајући неку особиту ракију у
пружену му чашицу. Разговор се збиља прекиде на тој шали.

- Овај сир није рђав. Је ли по вољи? - говорио је домаћин. - Је ли могућно да опет радиш
гнмнастику? - обрати се он Љевину пипајући левом руком његову мишицу. Љевин се осмехну,
напрегну руку, и под прстима Степана Аркадијевича, као лопта, издиже се челични
брежуљак испод танког сукна реденгота.

- Ала је то бицепс, сила!... прави Самсон!

- Ја мислим да за лов на медведе треба имати велику снагу - рече Алексије
Александрович, који је имао врло магловите појмове о лову, мажући сир и пробијајући танку