Page 344 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 344
IX
Већ је било прошло пет часова, и неки гости беху већ дошли, кад стиже и домаћин. Он уђе
заједно са Сергијем Ивановичем Кознишовом и Песцовом који се сусретоше код улаза. То су
били два главна представника московске интелигенције, како их је називао Облонски.
Обојица су били људи уважени и по карактеру и по уму. Они су један другог поштовали, али
су се готово у свему докраја и безнадежно разилазили - не зато што би припадали противним
правцима, него баш зато што су били из једног табора (непријатељи су их мешали као једно),
али је у том табору сваки од њих имао своју тананост. А како нема ничег неподатнијег за
споразум од разномислености у полуапстракцијама, то они не само да се нису слагали у
мишљењима, него су одавно били навикли да се, без љутње, подсмевају узајамним
неизлечивим заблудама.
Улазили су на врата разговарајући о времену, кад их стиже Степан Аркадијевич. У салону
су већ седели: кнез Александар Дмитријевич, таст Облонскога, млади Шчербацки, Туровцин,
Кити и Карењин.
Степан Аркадијевич уочи одмах да у салону без њега не иде како треба. Дарја
Александровна, у својој свечаној сивој свиленој хаљини, очевидно забринута што ће деца
морати да ручају сама у својој соби, а и тиме што мужа нема, није умела без њега да згодно
измеша цело то друштво. Сви су седели као поповске кћери у гостима како се изражавао
стари кнез, у недоумици зашто су дошли ту, и цедили су речи кроз зубе колико само да се не
ћути. Добродушни Туровцин осећао се очевидно у туђој сфери, и осмејак његових дебелих
усана, којим је дочекао Степана Аркадијевича, као да је речима говорио: »Е, брајко, стрпао
си ме међу паметне! Да се нешто попије, и да се поседи у Chateau des fleurs [126] - то би
било из моје области.« Стари кнез је седео ћутећи, и са стране погледао својим сјајним
очицама Карењина; Степан Аркадијевич разумеде да је он већ смислио неку речцу којом ће
окарактерисати овог државника на кога, као на кечигу, позивају госте. Кити је гледала у врата
и прибирала снагу да не поцрвени кад Константин Љевин уђе. Млади Шчербацки, кога нису
упознали са Карењином, старао се да покаже како га то нимало не узнемирује. Сам пак
Карењин, по петроградској навици, дошао је на »ручак с дамама« у фраку и белој вратној
марами, а Степан Аркадијевич је видео по његовом лицу да је дошао само да искупи дату
реч, и да, присуствујући у томе друштву, врши једну тешку дужност.
Карењин је био главни узрок хладноће на којој су се смрзли сви гости, до доласка
Степана Аркадијевича.
Ушавши у салон Степан Аркадијевич се извини и објасни да га је задржао онај кнез који
је увек био котва спасења за сва његова одсуства и задоцњења; за један минут је све госте
међусобно упознао, и саставивши Алексија Александровича са Сергијем Козмишовом,
