Page 58 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

силазити нестрпљиви путници: гардијски официр који се држао право и гледао оштро око
себе; немиран трговчић с торбом који се весело смешкао; сељак с врећом преко рамена.

Вронски, стојећи крај Облонског, посматраше вагоне и оне што су излазили, потпуно
заборавивши на матер. То што је малочас дознао о Кити, узбуђивало га је и радовало. Груди
су му се нехотице надимале, а очи сијале. Осећао се као победник.

- Грофица Вронска је у овом одељењу - рече отресити кондуктер, прилазећи Вронском.

Кондуктерове речи истргоше га из мисли и нагнаше да се сети матере и виђења с њом. Он
у души није поштовао матер, и, не дајући себи рачуна о томе, није је ни волео; али према
појмовима круга у којем је живео, и према свом васпитању, није могао замислити друкчије
односе према матери сем најпонизнијих и пуних поштовања, и утолико више понизних и
пуних поштовања уколико је у души матер мање поштовао и волео.