Page 55 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

погледа и интонација, да је данас јасније но икад казала да ме воли. И како је све то било
љупко, просто и, што је главно, поверљиво! И сам се осећам бољи и чистији. Осећам да
имам срца, и да у себи имам пуно лепих особина. Оне миле заљубљене очи! Кад ми је рекла:
о, веома...«

»Па шта? Па ништа. Мени је лепо, а и њој је лепо.« И он се замисли где да заврши то
вече.

У мислима наброја куда би могао отићи. »Клуб, партија безика [28] и шампањ с
Игњатовим? Не, нећу да идем. Château des fleurs, [29] тамо ћу наћи Облонског, куплете,

cancan? [30] Нећу, досадило ми је. Ето зато и волим Шчербацке што с њима и сам постајем

бољи. Идем кући.« И оде право у своју собу код Дисоа, нареди да му се донесе вечера, затим
се свуче, и тек што спусти главу на узглавље, чврсто заспа.