Page 57 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- А хоћемо ли у недељу приредити вечеру за примадону? - рече Вронски, узевши под руку
Облонског смешећи се.

- Зацело. Ја ћу разаслати позивнице. Ах, јеси ли се упознао јуче с мојим пријатељем
Љевином? - упита Степан Аркадијевич.

- Дакако. Само је нешто брзо отишао.
- Он је диван човек - настави Облонски. - Зар не?

- Не знам - одговори Вронски - откуд то да код свију Московљана, изузимајући, разуме се,
оне с којима говорим – додаде он шалећи се - има нешто оштро. Некако се одмах костреше,
као да хоће да ти даду да осетиш нешто...

- Има тога, истина је да има... - рече Степан Аркадијевич смешећи се весело.

- Хоће ли скоро? - запита Вронски послужитеља.
- Воз је кренуо с последње станице - одговори овај.

Приближавање воза све се већма обележавало припремама на станици, трчкарањем
носача, доласком жандарма и послужитеља, и пристизањем оних који су неког очекивали.

Кроз хладну маглу видели су се радници у кратким кожусима и меким чизмама од ваљаног
сукна, који су прелазили преко укрштених шина; далеко на шинама чуло се звиждање
локомотиве и кретање нечега тешког.

- Не - рече Степан Аркадијевич кога много беше обузела жеља да исприча Вронском
Љевинове намере у погледу Кити. - Не, ти ниси добро оценио мога Љевина. Он је врло
нервозан човек, бива и непријатан, то је истина, али је зато други пут мио. То је поштена,
искрена природа и златно срце. Само, јуче је било и нарочитих разлога - настави Степан
Аркадијевич осмејкујући се значајно и потпуно заборављајући на оно искрено саосећање
које је јуче имао према Љевину, и које је сад у истој мери осећао према Вронском. - Јест,

било је разлога због којег је он јуче могао бити или одвећ срећан или одвећ несрећан.
- Вронски застаде и отворено запита.

- То јест, како? Да није јуче просио твоју bel-le-soeur [33] ?
- Може бити - рече Степан Аркадијевич. - Нешто ми се јуче тако чинило. Јест, ако је са
посела отишао рано и био нерасположен, онда је тако... Одавно је заљубљен у њу, и мени га

је веома жао.
- Тако!... Уосталом, ја мислим да она може рачунати на бољу партију рече Вронски, и

испрсивши се поче опет шетати. - Уосталом, ја га и не познајем - додаде он. - Јест, то је
тежак положај! Због тога већина и претпоставља да остане при познанствима са Кларама. С
њима, несрећа је само ако недостаје новаца, а овде је у питању твоје достојанство. Али ево
воза.

И заиста, у даљини је већ звиждала локомотива. Кроз неколико минута перон се затресе;
избацујући пару која је због мраза падала доле, наиђе локомотива, на којој се полуга средњег
точка полако и равномерно угибала и опружала, и са које се клањао умотани, ињем
покривени машинист; а за тендером, све лакше, и све већма затресајући перон, прође вагон с
пртљагом и псом који је урликао; најзад, затресајући се пре него што ће стати, наиђоше

путнички вагони.
Отресити кондуктер, дајући звиждањем знак, скочи доле, а за њим, један по један, почеше