Page 67 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XX

Цео тај дан Ана је провела код куће, то јест код Облонских и није никог примала, премда
су неки њени познаници, чим су дознали да је дошла, долазили још истога дана. Ана је цело
јутро провела с Доли и с децом.

Само је послала брату писамце да свакако руча код куће, »Дођи, добар је бог«, писала је
она.

Облонски је ручао код куће; разговор је био општи и жена је разговарала с њим говорећи
му »ти«, што раније није чинила. Између мужа и жене стајало је још раније отуђење, али
више није било помена о разводу, и Степан Аркадијевич виде да се може објаснити с њом и
помирити..«!

Одмах после ручка дође Кити. Она је познавала Ану Аркадијевну, али врло мало; и сад је
дошла сестри са зебњом како ли ће је примити та петроградска велика госпођа коју су сви
толико хвалили. Али одмах виде да се допала Ани Аркадијевној. Ана је очигледно уживала у
њеној лепоти и младости, и Кити једва дође к себи кад већ осети да је не само под њеним
утицајем, већ да је просто заљубљена у њу, онако како се младе девојке могу заљубити у

удате и старије госпође.
Ана није личила на велику госпођу, или на мајку осмогодишњег сина; по гипким

покретима, свежини и непрестаној живахности на њену лицу, која је избијала час у осмејку
час у погледу, пре би личила на двадесетогодишњу девојку, да није било озбиљног, понекад
тужног израза њених очију, који је задивљавао и привлачио Кити. Кити је осећала да је Ана
потпуно природна и да ништа не скрива; али да у њој има неки други виши свет чежња и
жеља, сложених и поетичних, које њој, Кити, не беху приступачне.

После ручка, чим Доли оде у своју собу, Ана брзо устаде и приђе брату који је
припаљивао цигару.

- Стива - рече му она, весело намигујући, крстећи га и показујући врата очима. - Иди, и
нека ти бог буде у помоћи.

Он баци цигару разумевши сестру, и нестаде с оне стране врата.
Кад Степан Аркадијевич оде, Ана се врати, седе на диван, а деца се искупише око ње. Да

ли зато што су деца видела да мама, воли ту тетку, или зато што су она сама налазила у њој
неку нарочиту драж, тек оба старија детета, а за њима и млађа деца, као што често бива код
деце, припише се још пре ручка уз нову тетку не одмичући од ње. Започе међу њима нека
врста игре, која је била у томе ко ће сести ближе новој тетки, додирнути је, држати њену
малу руку, љубити је, играти се с њеним прстеном, или макар додиривати уборе њене
хаљине.