Page 72 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XXII

Бал је тек био почео, кад Кити и њена мати ступише на велике, јако осветљене
степенице, начичкане цвећем и напудрованим лакејима у црвеним кафтанима. Из дворане
чуо се одмерен жагор, налик на зујање пчела у кошници. И док су оне на улазу пред
огледалом између зеленила дотеривале косу и хаљине, из дворане се зачуше пажљиво
извођени звуци виолина у оркестру који засвира први валцер. Старчић у грађанском оделу,

који је пред другим огледалом гладио седе залиске и ширио мирис парфема, судари се с
њима на степеницама и склони се у страну, посматрајући с очигледним уживањем непознату
му Кити. Голобради младић, један од оних из великог света које је стари кнез Шчербацки
називао фићфирићима, у јако отвореном прснику, намештајући у пролазу белу машну,
поклони им се, прође мимо њих, па се врати, позивајући Кити за кадрил... Први кадрил био
је већ обећан Вронском, па је овом младићу морала обећати други. Официр, који је на
вратима закопчавао рукавицу, помаче се гладећи бркове и с уживањем посматрајући румену

Кити.
Иако су хаљина, чешљање и све друге припреме за бал стале Кити много мука и

размишљања, она је сад, у својој китњастој хаљини од тила на ружичастој постави, улазила
на бал тако слободно и природно као да све те кокарде и чипке, све појединости њене
тоалете нису стале ни њу ни њене укућане ни тренутка пажње, као да се родила у том тилу,
чипкама, с том високо уздигнутом фризуром на којој се налазила ружа са два листића.

Кад стара кнегиња хтеде да јој, пред улазом у дворану, намести траку око појаса, која се
беше подвила, Кити се полако одмаче. Она је осећала да све само по себи мора бити лепо
грациозно на њој, и да не треба ништа поправљати.

Кити је имала тога дана један од својих срећних дана, Хаљина је није нигде стезала,
нигде није спао набор од чипака, кокарде јој не беху изгужване, ни покидане; ружичасте
ципелице са високим извијеним потпетицама нису је стезале, ноге су се осећале угодно у
њима. Фризура густе плаве косе стајала је као израсла на маленој главици. Сва три дугмета
на дугачким рукавицама била су закопчана, ниједно се не беше откинуло, рукавице су се
припијале уз руку не измењујући јој облика. Црна сомотска трака са медаљоном нарочито је

нежно прилегла уз врат. Та црна сомотска трака била је дивна, и код куће још, гледајући у
огледалу свој врат, Кити је осећала да та трака просто говори. У све се друго могло сумњати,
али је трака била дивна. И овде, на балу, Кити се осмехну кад спази траку у огледалу. У
својим голим рукама и раменима Кити је осећала хладноћу мермера - осећање које је
особито волела. Очи су јој се смејале, а румене усне морале су се осмехивати, свесне своје
привлачности. Тек што уђе у дворану и пође шареној гомили дама у тилу, чипкама и

машнама, које су очекивале играче (Кити није никад дуго стајала у тој гомили), кад је већ
позваше да игра валцер, а позвао најбољи каваљер, главни каваљер у балској хијерархији,