Page 192 - Margaret Atwood - Sluškinjina priča
P. 192
Nisam to dobro izgovorila, a i ne znam kako. »Mogla bih vam to
sricati« kažem »slovo po slovo. Ili napisati.«
Oklijeva suočen s tim neobičnim prijedlogom. Možda se ne sjeća
da znam pisati. Nikada još nisam držala pero ili olovku, u ovoj sobi,
pa ni da zbrojim bodove u slagalici. Žene ne znaju zbrajati, rekao je
jednom u šali. Kad sam ga pitala što time želi reći, odgovorio mi je:
Za njih jedan i jedan i jedan i jedan nisu četiri.
Nego koliko? rekla sam očekujući da će reći, pet ili tri.
Samo jedan i jedan i jedan i jedan, rekao je.
No, sada kaže: »U redu« i dobacuje mi preko stola flomaster,
gotovo prkosno, kao da prihvaća izazov. Ogledavam se ne bi li
pronašla nešto na čemu ću pisati, i on mi pruža blok u koji je
upisivao rezultate naše igre, blok papira s malim smiješnim licem,
otisnutim na vrhu lista. Još prave takve stvari.
Pažljivo ispisujem rečenicu štampanim slovima, prepisujem je iz
glave, iz ormara. Nolite te bastardes carborundorum. Ovdje, u
ovom kontekstu, te riječi nisu ni molitva ni zapovjed, nego tužni
grafiti, nekada urezani, napušteni. Flomaster između mojih prstiju
djeluje senzualno, gotovo živo, osjećam njegovu moć, moć riječi što
ih sadrži. Pero je zavist, govorila bi Tetka Lydia citirajući još jedan
moto iz Centra, opominjući nas da se klonimo takvih stvari. I imali
su pravo, pero jest zavist. Samo držanje pera je zavist. Zavidim
Zapovjedniku na peru. I njega bih voljela ukrasti.
Zapovjednik uzima papir od mene i gleda ga. Zatim se počinje
smijati. Crveni li se? »To nije pravi latinski« kaže - samo šala.
»Sala?« kažem, sada zbunjena. Ne može to biti samo šala. Zar
sam se izložila opasnosti, pokušala ugrabiti malo znanja, zbog
obične šale? »Kakva šala?«
»Ta znaš kakvi su đaci« kaže on. Smijeh mu je nostalgičan, sada
vidim, smijeh oproštanja svojoj nekadašnjoj ličnosti. Ustaje, prilazi
regalu s knjigama, skida knjigu s police s dragocjenim blagom, ali
ne rječnik. To je stara knjiga, nalik na udžbenik, ima magareće uši i
zamrljana je tintom. Prije no što će mi je pokazati, prelistava je