Page 223 - Margaret Atwood - Sluškinjina priča

udarila? upitala je. Zar nije bila dobra? Mogu ti donijeti drugu.

Nisi me trebala udariti.
Zar ne znaš što će ti učiniti? rekla je Moira. Glas joj je bio tih, ali
nesmiljen, odlučan. Pogledaj me. Zovem se Moira, a ovo je Crveni

centar. Pogledaj me.
Janine je prestala buljiti u prazno. Moira? rekla je. Ne poznajem

nikakvu Moiru.
Neće te poslati u ambulantu, nemoj o tome ni razmišljati, rekla

je Moira. Neće im biti ni nakraj pameti da te pokušaju izliječiti.
Neće se potruditi ni da te pošalju u Kolonije. Pretežak si slučaj, i

oni će te samo odvesti u kemijski laboratorij i ucmekati te. A tada
te spaliti sa smećem, kao Neženu. Prema tome, okani se jalova
posla.

Hoću kući, rekla je Janine. Počela je plakati.
Isuse Kriste, rekla je Moira. Dosta. Ona će doći ovamo za

minutu, budi uvjerena. Zato se obuci, boga ti tvoga, i začepi.
Janine je i dalje cmizdrila, ali je i ustala i počela se odijevati.

Ako opet počne, a mene nema ovdje, rekla mi je Moira, samo je
pljusni. Ne smiješ joj dopustiti da ovako pretjera. Takve su stvari

zarazne.
Zacijelo je već tada planirala kako će se izvući.