Page 120 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 120

Sve, osim seksualnog registra... Međutim, etiologija histerije
        podrazumeva  oslabljen  libidinalni  potencijal,  čak nikakav.
        Poremećaje seksualnosti, jednu tendenciju, na primer, da se ona
        vidi svugde, da se ide u krajnost sa erotikom. Kako ne misliti na to
        kad  se  čita,  pod  Pavlovim  perom,  ad  nauseam,  stalno  jedna
        mržnja,  prezir,  nepoverenje  prema  telesnim  stvarima?  Njegovo
        gnušanje prema  seksualnosti,  njegovo  veličanje  neporočnosti,
        njegovo obožavanje apstinencije, njegova pohvala obudovelosti,
        njegova ljubav prema celibatu, njegovo pozivanje da se prihvati
        njegovo ponašanje - jasno iskazano njegovim rečima u poslanici
        Korinćanima  (VII,  8),  njegovo  mirenje  sa  sudbinom  u  pogledu
        pristajanja  na  brak, svakako,  ali  u  najgorem  slučaju,  dok  je  u
        najboljem  -  odricanje  od  svake  čulnosti,  sve  su  to  simptomi  te
        sve vidljivije histerije.
              Ova  hipoteza  ima  to  preimućstvo  što  potvrđuje  neka
        uverenja:  nijednog  priznanja  za  bilo  koju  patologiju.  Međutim,
        mogu se bez kompleksa priznati stomačni bolovi, reumatizam u
        zglobovima.  Dermatoze  koje  napadaju organizam  vidljive  su,
        neprekidno  štucanje  takođe.  Teže se  priznaje  seksualna
        impotencija, koja se može tek delimično otkriti pod metaforičnim
        izgovorom  -  trna  koji rešava  stvar.  Seksualna  impotentnost  ili
        svaka  fiksacija libida  na  neki  društveno  neodbranjiv  objekt  -
        majku, nekog  čoveka  istog  pola  ili  svaku  drugu  perverziju
        u frojdovskom smislu reči. Frojd vidi poreklo histerije u borbi protiv
        potisnutih  strahova  seksualnog  porekla  i njihovog  delimičnog
        ostvarenja u obliku izvesne konverzije - u psihoanalitičkom smislu,
        ali odgovara i drugi smisao.
              Nekakav  zakon  kao  da  od  iskoni  trijumfuje  nad  celom
        planetom. U slavu velikog Lafontena, nazovimo ga „kompleksom
        lisice i grožđa”: on se sastoji od stvaranja vrline od nužde, da bi se
        sačuvao obraz. Voljom sudbine i nužde, život muči Pavla iz Tarsa
        seksualnom impotencijom ili problematičnim libidom: reagujući, on
        sebi pruža iluziju slobode, autonomije ili nezavisnosti, verujući da
        se oslobađa onoga što ga određuje, potom tvrdi da on bira ono što
        njega hoće i da o tome potpuno svesno odlučuje. Nesposoban da
        vodi uspešan seksualni život, Pavle proglašava da mu ništa ne
        znači svaki oblik seksa, dabome, ali da to važi i za sav ostali svet.
   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125