Page 121 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Želi da bude kao svi, zahtevajući od sveta da ga podražava, otuda
ta snaga da hoće da potčini celo čovečanstvo pravilu svojih ličnih
determinizama.

3

Osveta jednog nedonoščeta. Ova logika javlja se jasno u
jednoj proklamaciji iz druge poslanice Korinćanima (XII, 2-10), u
kojoj on kazuje: „Uživam u slabostima, uvredama, prinudama,
proganjanjima, strahovanjima, Hrista radi! Jer kada sam slab,
onda sam jak”. Čisto priznanje logike kompenzacije u kojoj se
nalazi histerik savladan na putu za Damask. Polazeći od svoje
narušene fiziologije, Pavle se bori za jedan svet koji liči na njega.
Njegova mržnja prema sebi preobraća se u silnu mržnju
protiv sveta i onom što čini njegovu zanimljivost: prema životu,
ljubavi, želji, uživanju, uzbuđenjima, telu, čulnosti, radovanju,
slobodi, nezavisnosti, autonomiji. Pavlov mazohizam nije nikakva
tajna. Ceo svoj život on stavlja pod znak nevolja, ide u susret
teškoćama, voli probleme, uživa u njima, hoće ih, teži njima, stvara
ih. U poslanici u kojoj potvrđuje svoju sklonost ka ponižavanju, on
pravi bilans onoga što je podneo i pretrpeo da bi pokrstio mase:
pet bičevanja - trideset devet udaraca svaki put - tri batinanja
šibama, jednom kamenovan u Listri u Anadoliji - zamalo da tamo
zaista ostavi glavu, ostavili su ga na zemlji premlaćenog - tri
brodoloma - od čega je i jedan dan i noć proveo u ledenoj vodi -
da se ne pominju opasnosti koje se odnose na putovanje putevima
kojima su pustošili razbojnici, opasno prelaženje reke, zamor od
hodanja pod olovnim suncem, česta bdenja, prinudni postovi,
nestašica vode, hladnoća anadolskih noći. Dodajmo tome boravak
u zatvoru, dve godine u tvrđavi, izgnanstvo... Uživanje za
mazohistu!
Ponekad se nađe u ponižavajućim situacijama. Tako na
Agori u Atini, gde pokušava da preobrati filozofe, stoičare i
epikurejce, u hrišćanstvo pričajući im o uskrsnuću tela, budalaštini
za Helene. Zenonovi i Epikurovi učenici smeju mu se u brk. Ne
trepnuvši, on trpi dobacivanja... Drugi put, sakriven u korpi koja se