Page 123 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 123

siromaha,  skromnog  i skrušenog  potiče  od  nebeske  volje  i
        božanske odluke.
              Bog dobar, milosrdan itd, hoće bolest bolesnih, siromaštvo
        siromašnih,  mučenje  mučenih,  potčinjavanje  slugu.  Rimljane,
        kojima laska, on vrlo uputno u srcu Carstva uči poslušnosti pred
        sudijama, visokim činovnicima, carem. Poziva svakog da se oduži:
        porezima  i  taksama poreznicima,  strahom  pred  vojskom  i
        policijom, čašću senatorima, sveštenicima, vladaru.
              Jer  sva  vlast  dolazi  od  Boga  i  potiče  od  njega.  Odbiti
        poslušnost jednom od tih ljudi, znači pobuniti se protiv Boga. Otud
        pohvala  pokoravanju  poretku  i  vlasti.  Pridobijanjem  moćnika,
        dokazivanjem  zakonitosti  i  pravdanjem  oskudice  siromaha,
        laskanjem  ljudima  koji  drže mač,  Crkva  započinje  druženje  sa
        državom koje će joj omogućiti da od njenog nastanka bude uvek
        na strani tirana, diktatora i autokrata.
              Seksualna  nemoć,  pretvorena  u  moć  nad  svetom,
        nesposobnost da se priđe ženama koja postaje pokretačka snaga
        mržnje  prema  ženama,  preziranje  samoga  sebe  preobraćeno  u
        ljubav prema svojim dželatima, histerija sublimirana u izgrađivanje
        jedne društvene neuroze, to je građa za krasan psihijatrijski portre!
        Isus  očvršćuje  postajući  Pavlov  talac.  Bezbojan,  nepostojeći  u
        društvenim pitanjima, seksu, politici, i to iz opravdanih razloga  -
        hektoplazma  se  ne  može  reinkarnirati  za  osam  dana  -
        Nazarećanin postaje jasniji. Izgradnja mita se sve jasnije ocrtava.

              Pavle  nije  pročitao  za  života  nijedno  Jevanđelje.  On  lično
        nikada nije upoznao Isusa. Marko piše prvo Jevanđeije u poznim
        godinama  Pavlovog  života  ili  posle  njegove  smrti.  Od  prve
        polovine I veka naše ere, Tarsaćanin širi mit, obilazi mnoštvo ljudi,
        priča  te  priče  hiljadama  lica  u  desetinama  zemalja:  Mala  Azija
        filozofa   presokratovaca,      Platonova     i   Epikurova     Atina,
        Diogenov Korint,  Italija  epikurejaca  iz  Kampanije  ili  rimskih
        stoičara, Empedoklova Sicilija, on obilazi Kirenu, grad u kome se
        rodio hedonizam sa Aristipom, prolazi tako isto kroz Aleksandriju,
        Pilonov grad. Svuda širi zarazu. Uskoro Pavlova bolest zahvata
        celo telo Imperije.

                                          5
   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128