Page 125 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

III

HRIŠĆANSKA TOTALITARNA DRŽAVA

1

Histerici, nastavak... Na isti način kao što se francuski
racionalizam uspostavlja polazeći od tri sna koja je usnio Dekart
(!), hrišćanstvo ulazi u istoriju sa fanfarama i jednom vešću koja
spada u najčistiju pagansku tradiciju: posredi su astrološki znaci...
U 312. godini Konstantin napreduje prema Rimu. Bori se protiv
svog suparnika Maksencija i hoće da mu preotme Italiju. Njegovo
osvajanje na severu poluostrva je ubitačno: Torino, Milano
i Verona lako padaju. Car je navikao na direktne veze
sa apsolutnim: u jednom hramu u Vogezima, Apolon mu se lično
javlja da mu obeća tridesetogodišnju vladavinu. U to vreme,
paganstvo mu ne smeta. Uostalom, on robuje Sol invictusu,
nepobeđenom suncu...
Ovoga puta, znak se menja. Kao što je Pavle bačen na
zemlju na putu za Damask, Konstantin otkriva na nebu znak koji
mu najavljuje da će s njim pobediti. I, pojedinost koja ima svog
značaja, njegove čete s njim prisustvuju tom događaju: svi
konstatuju isto sveto znamenje! Euzebije iz Cezareje,
intelektualac podređen vladaru, povrh toga biskup, falsifikator
kome nema ravna, stručnjak za hrišćansku apologetiku bez
premca, navodi pojedinosti: taj znak je bio pobednički znak
svetlosnog krsta iznad Sunca. Povrh toga - Euzebije još dodaje -
jedan tekst je potvrđivao da će car pobediti u svojoj borbi protiv
Maksencija pod zaštitom tog znaka. Dve predostrožnosti
više vrede nego jedna: Isus se javlja u snu sledeće noći i uči svoga
štićenika znaku krsta, korisnom da odnese pobedu u svakoj svojoj
borbi samo ako se obezbedi tom amajlijom. Shvatljivo je da,
postavši vrli hrišćanski imperator, on proganja astrologiju, magiju i
paganstvo - a kod Konstantina toliko filozofske racionalnosti
zaprepašćuje...