Page 122 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 122

spušta kroz prozor niz zidine grada. Kako ono što je smešno ne
        ubija, Pavle preživi...
              Ovu  mržnju  uperenu  protiv  sebe,  Pavle  pretvara  u mržnju
        prema svem - da bi živeo sa njom, oslobodio je se koliko-toliko,
        zauzeo  distancu  prema  njoj.  To  izvrtanje onoga  što  ga  muči
        ubuduće će opsedati ono što je stvarno. Pavle, čije telo ne može
        biti na visini koja se od njega očekuje, prezrenje za jedinku prenosi
        na omalovažavanje svakog tela uopšte, svih tela i celog sveta. U
        poslanici Korinćanima, priznaje: „ja ubijam svoje telo i odvlačim ga
        u ropstvo” (1. Kor. IX, 27), od čovečanstva traži: „ubijajte svoje telo
        i odvucite ga u ropstvo. Učinite kao ja”...
              Otuda  pohvala  celibatu,  neporočnosti,  apstinenciji,  znamo
        već.  Nema  uopšte  Isusa  u  ovoj  stvari,  već  je  to osveta  jednog
        nedonoščeta  -  to  ime  sam  sebi  nadeva  u prvoj  poslanici
        Korinćanima. Nesposoban da priđe ženama? On ih se gnuša...
        Impotentan?  Prezire  ih. Izvrsna prilika da  se  reciklira  mizoginija
        jevrejskog monoteizma - koju nasleđuju hrišćanstvo i islam. Prvi
        stihovi  iz  prve  knjige  Biblije  daju  ton:  Postanje  radikalno  i
        definitivno osuđuje ženu, prvu grešnicu, uzrok zla u svetu. Pavle
        preuzima ovu kobnu ideju, hiljadu puta kobnu.
              Otuda  stavljanja  pod  starateljstvo  koja  pogađaju  žene  u
        celokupnoj Pavlovoj književnosti, poslanicama i delima; otuda, isto
        tako, saveti i upozorenja koje Tarsaćanin daje u pogledu njih: ona
        je definitivno slaba, sudbina tog pola je da sluša muškarce ćutke i
        pokoravajući  se.  Zene, potekle  od  Eve,  moraju  se  bojati  svog
        muža,  ne  poučavati ga  niti  zapovedati  tobožnjem  jačem  polu.
        Navoditeljke na zlo, zavodnice, one se mogu ponadati spasenju,
        zacelo,  ali  samo  u  materinstvu,  preko  njega  i  njega  radi. Dva
        milenijuma  kažnjavanja  dosuđenih  ženama  jedino zato  da  bi
        ispaštale neurozu jednog nedonoščeta.

                                          4


              Pohvala  ropstvu.  Mazohista  Pavle  izlaže  ideje  sa  kojima
        jednog dana hrišćanstvo trijumfuje. To znači pohvalu uživanju da
        se bude pokoran, poslušan, pasivan, rob moćnika pod varljivim
        izgovorom da sve može doći od Boga i da svaki društveni položaj
   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127