Page 127 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 127
pripajajući je prednostima zvečećeg novca za svoj - recimo,
gramšijevski - plan ujedinjenja Carstva? Ipak ostaje to da u tom
periodu, početkom IV veka, neverovatni Isus, koga je
Pavle rastrubio u svim tonovima, postaje simbolično oruđe
sa fanfarama novog Carstva...
2
Konstantinov državni udar. Konstantin izvodi majstorski
državni udar. Živimo još na tom kobnom nasleđu.
Sasvim očigledno, on shvata šta može postići od naroda
potčinjenog Pavlovom pozivu da se podvrgne svetovnim vlastima,
da prihvati bez roptanja bedu i siromaštvo, da bude poslušan pred
sudijama i velikodostojnicima Carstva, zabranjujući mu svaku
svetovnu neposlušnost kao uvrede i napade na Boga, da se pomiri
sa ropstvom, alijenacijom, društvenim nejednakostima. Scene
mučenja i neka proganjanja dokazuju vlasti da je taj soj
upotrebljiv za nekažnjene ljude na vrhu države.
Ubuduće, Konstantin im daje nagrade. Recimo to drukčije:
kupuje ih. I ta transakcija uspeva... On unosi u Rimski zakonik
nove članove koji zadovoljavaju hrišćane i ozvaničuju asketski
ideal. Donosi stroge zakone protiv običaja Starog carstva,
slobodnog seksa, trijumfa cirkuskih igara ili orgijanja nekih
paganskih kultova, otežava razvod, zabranjuje konkubinat,
proglašava prostituciju za prestup, osuđuje seksualni razvrat. U
isto vreme, ukida zakon koji zabranjuje neoženjenima da
nasleđuju. Tako crkveni ljudi mogu legalno puniti džepove posle
nekoliko dobrodošlih umiranja. Ropstvo nije zabranjeno, suprotno
onom što tvrde Hristove pristalice, ali je donekle ublaženo... S
druge strane, magija je zabranjena, gladijatorske borbe takođe. U
isto vreme, Konstantin izdaje naredbu da se sagradi bazilika
svetog Petra i neke drugorazredne bogomolje. Hrišćani likuju,
njihovo carstvo je ubuduće od ovoga sveta...
Za to vreme, Fausta, druga supruga novopečenog
hrišćanina, ubeđuje ga da je njen pastorak pokušao da je zavede.
Ne proveravajući, on šalje svoje plaćene ubice da muče a potom
odrube glavu njegovom rođenom detetu, kao i nećaku koji je