Page 128 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

takođe bio upleten u zaveru. Kada shvati da ga je carica
obmanula, on joj hitno pošalje te iste krvnike koji iskoriste njeno
kupanje da joj puste uzavrelu vodu... Čedomorstvo, ubistvo,
ženoubistvo, car, veliki hrišćanin, kupuje novim poklonima svoje
spasenje i ćutanje Crkve - koja ne osuđuje ubistva: oslobađa je
od poreza na nekretninu za crkvena imanja, daje
izdašne subvencije, omogućuje podizanje novih crkava -
svetog Pavla i svetog Lorenca. Varijacije na temu ljubavi
prema bližnjem...
I tako, dobro raspoloženo, sveštenstvo, obasuto poklonima,
bogato hranjeno, obogaćeno kovertama Vladara, poverava mu
sva ovlašćenja na Saboru u Nikeji 325. Papa je odsutan, iz
zdravstvenih razloga, reklo bi se danas. Konstantin se tu sam
proglašava za „trinaestog apostola”, Pavle iz Tarsa raspolaže
ubuduće vernikom kome je ruka naoružana. I to kakva naoružana
ruka! Crkva i Država stvaraju tada ono što Anri-Irene Maru, jedan
istoričar koji je podozriv prema antiklerikalizmu, ateizmu ili
ultralevičarstvu, pošto je hrišćanin, naziva „totalitarnom državom”.
Prva hrišćanska država.
Za to vreme, brinući za spasenje svog sina, osokoljenog
sekirom i ključalom vodom, Jelena preduzima putovanje u
Palestinu. Hrišćanka i veoma nadahnuta, ona pronalazi na licu
mesta tri drvena krsta sa jednim od famoznih titulusa, očigledno
Hristovih. Baš u dobar čas, mesto Golgote se nalazi ispod
Afroditinog hrama, koji treba, naravno, razrušiti... Stara
osamdeset godina, ona troši velike sume koje za taj posao
odobrava Konstantin radi gradnje triju crkava: Svetog groba,
Maslinove gore i Hristovog rođenja, u kojima stavlja relikvije u
ćivot. Iako su ova mesta stvorena za tu priliku, a istorija nikad nije
ozakonila niti opravdala ove topografske tvrdnje, kult ostaje...
Isplaćena tako izdašno, Crkva zaključuje da Bog oprašta zločine
sina i od njegove majke stvara junakinju svoje mitologije. Shodno
tome, Jelena je proglašena svetiteljkom i postala prva carica koja
je ušla u hrišćanski tanatofilski panteon.
Na Duhove 337. godine, na samrtnoj postelji, Konstantina
krštava jedan arijanski biskup - jeretik prema carevim ukazima u
Nikeji... Politička odluka koja pokazuje carevu genijalnost u tim