Page 130 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 130

paganski  kult.  Sabor  u  Nikeji  već  daje  ton. Teodosije  II  i
        Valentinijan  III  naređuju  449. godine razaranje  svega  što može
        izazvati  gnev  Boga  ili  ranjavati hrišćanske  duše!  Ta  definicija
        izgleda dovoljno široka da može uključiti mnoštvo zlodela na svim
        poljima.  Tolerancija,  ljubav  prema  bližnjem  i  oproštaj  grehova
        imaju granica...
              Konstantin  će  početi  330.  godine  rušeći  mostove  prema
        filozofima  Nikagoru,  Hermogenu  i  Sopatrosu  -  koji  je  pogubljen
        zbog  vračanja  dok  se  na  lomaču  šalju  spisi neoplatoničara
        Porfirija.  Lomače  slede  jedna  za  drugom  i liče  jedna  na  drugu:
        jednom se na nju bacaju dela Nestora, drugi put eumonijevaca i
        montanista,  dela  Arija,  naravno.  Na  aleksandrijskim  ulicama,
                56
        Hipatija , neoplatoničarka, iz iskustva upoznaje hrišćansku ljubav
        prema  bližnjem:  progonjena,  ubijena,  raskomadana  od  strane
        monaha, leš joj je vučen ulicama i njeni ostaci spaljeni...

                                          4


              U ime zakona. Uvek hitri da opravdaju beščašće i daju mu
        silu zakona pod firmom prava, pravnici daju legalno obrazloženje
        svim nedelima, zločinima i prestupima, proganjanjima i ubistvima.
        Treba pročitati Teodosijev Zakonik, kulminaciju dokaza da pravo
        uvek izražava prevlast kaste na vlasti nad većinom. (Crni kodeks i
        višijevski zakoni, jako hrišćanski i prvi i ovi drugi(!) svedoče onima
        koji sumnjaju...)
              Ispričajmo  potanko:  od  380.  godine  zakon  osuđuje
        nehrišćane  zbog  beščašća,  što  znači  da  opravdava  ukidanje
        njihovih građanskih prava, dakle njihovu mogućnost da učestvuju
        u  životu  države,  nastavi,  sudstvu,  na  primer; naređuje  smrtnu
        kaznu  za  svako  lice  koje  nasrne  na  ličnost  ili  dobra  katoličkih



        56   Hipatija  -  grčka  matematičarka  i  filozof  (Aleksandrija,  370  -
        id. 415). Izdala je i komentarisala Euklidove Elemente. Oko 400.
        godine bila je na čelu neoplatoničarske škole. Ubijena od strane
        hrišćana. (Larus)
   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135