Page 131 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

sveštenika ili mesta njihovog kulta; za to vreme, hrišćani razaraju
paganske hramove, konfiskuju, pljačkaju i pustoše hramove i
nameštaj, potpuno legalno, pošto tekst zakona to dopušta...
Zabrana primenjivanja paganskih kultova prati se
nemilosrdnom borbom protiv jeresi, definisanom kao ono što se ne
poklapa sa carskim dekretima. Skupovi su zabranjeni,
manihejizam isto tako, naravno, Jevreji trpe proganjanje, takođe
se zabranjuju vračanje i razvratan život. Zakon poziva na
potkazivanje... On zabranjuje brakove između Jevreja i hrišćana...
Dopušta konfiskovanje imovine nehrišćana. Veoma rano Pavle iz
Tarsa pokazuje put, pošto priznaje da je prisustvovao spaljivanju
takozvanih magijskih knjiga. Dela apostola nam to saopštavaju
(XIX, 1)...
Po primeru Konstantinove majke, sravnjeni hramovi ustupaju
mesto katoličkim crkvama. Tu i tamo, sinagoge i gnostička
svetilišta iščezavaju u plamenu. Statue, ponekad dragocene,
uništavaju se, razbijaju, ugrađuju u komadima u hrišćanske
građevine. Mesta kulta biće toliko pljačkana da će ruševine jedno
vreme služiti za kaldrmisanje puteva i gradnju drumova i
mostova... To pokazuje obim štete...
U Carigradu, Afroditin hram služi kao sklonište za konjske
zaprege. Sveto drveće je počupano.
Jedan tekst iz 356. godine (19. februara) kažnjava smrtnom
kaznom osobe za koje je dokazano da obožavaju idole ili da se
odaju prinošenju žrtava. Kako se onda čuditi slučajevima smrti
ljudi? Scene mučenja su zabeležene u Didimu u Antiohiji, gde su
se hrišćani dokopali jednog Apolonovog proroka da bi ga stavili na
muke. U Skitopolisu, u Palestini, Domicije Modest rukovodi
saslušanjima najviših ličnosti iz političkih i intelektualnih krugova
Antiohije i Aleksandrije. Hrišćanski kasapin naumio je da ne ostavi
u životu nijednog obrazovanog čoveka. Mnogi filozofi
neoplatoničari stradaju u toj divljačkoj represiji. U svojoj Besedi o
kipovima, sveti Jovan Zlatousti opravdava fizičko nasilje i
eksplicitno piše da su „hrišćani čuvari javnog reda”...