Page 131 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 131

sveštenika ili mesta njihovog kulta; za to vreme, hrišćani razaraju
        paganske  hramove, konfiskuju,  pljačkaju  i  pustoše  hramove  i
        nameštaj, potpuno legalno, pošto tekst zakona to dopušta...
              Zabrana  primenjivanja  paganskih  kultova  prati  se
        nemilosrdnom borbom protiv jeresi, definisanom kao ono što se ne
        poklapa  sa  carskim  dekretima.  Skupovi  su  zabranjeni,
        manihejizam isto tako, naravno, Jevreji trpe proganjanje, takođe
        se  zabranjuju  vračanje  i  razvratan  život.  Zakon  poziva  na
        potkazivanje... On zabranjuje brakove između Jevreja i hrišćana...
        Dopušta konfiskovanje imovine nehrišćana. Veoma rano Pavle iz
        Tarsa pokazuje put, pošto priznaje da je prisustvovao spaljivanju
        takozvanih  magijskih  knjiga.  Dela  apostola  nam  to  saopštavaju
        (XIX, 1)...
              Po primeru Konstantinove majke, sravnjeni hramovi ustupaju
        mesto  katoličkim  crkvama.  Tu  i  tamo,  sinagoge i  gnostička
        svetilišta  iščezavaju  u  plamenu.  Statue,  ponekad  dragocene,
        uništavaju  se,  razbijaju,  ugrađuju  u  komadima  u  hrišćanske
        građevine. Mesta kulta biće toliko pljačkana da će ruševine jedno
        vreme  služiti  za  kaldrmisanje  puteva  i  gradnju  drumova  i
        mostova... To pokazuje obim štete...
              U Carigradu, Afroditin hram služi kao sklonište za konjske
        zaprege. Sveto drveće je počupano.
              Jedan tekst iz 356. godine (19. februara) kažnjava smrtnom
        kaznom osobe za koje je dokazano da obožavaju idole ili da se
        odaju  prinošenju  žrtava.  Kako  se  onda čuditi  slučajevima  smrti
        ljudi? Scene mučenja su zabeležene u Didimu u Antiohiji, gde su
        se hrišćani dokopali jednog Apolonovog proroka da bi ga stavili na
        muke.  U Skitopolisu,  u  Palestini,  Domicije  Modest  rukovodi
        saslušanjima najviših ličnosti iz političkih i intelektualnih krugova
        Antiohije i Aleksandrije. Hrišćanski kasapin naumio je da ne ostavi
        u  životu  nijednog  obrazovanog  čoveka.  Mnogi  filozofi
        neoplatoničari stradaju u toj divljačkoj represiji. U svojoj Besedi o
        kipovima,  sveti  Jovan  Zlatousti  opravdava  fizičko  nasilje  i
        eksplicitno piše da su „hrišćani čuvari javnog reda”...
   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136