Page 137 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 137

To je, takođe, period u kome od pregršti Korana - tu treba
                          63
        staviti  jedno  “s”   -  nekoliko  muslimana  uspostavIja  konačnu
        verziju: jer, za taj posao, treba birati između više verzija, porediti
        dijalekte,  ujednačiti  sintaksu,  raditi na  pismu,  prečistiti  pravopis,
        odvojiti  ajete  za  ukidanje  i one ukinute,  da  bi  se  izbegla  suviše
        uočljiva nesaglasnost. Pravi poduhvat tekstualnog premeravanja,
        svakako, ali i ideološkog. Vreme obrađuje pisane izvore, ostaje da
        se obazrivo i podrobno napiše istorija ovih falsifikovanja.
              Da zaključimo: ako se prihvata najstarije unazadno datiranje
        (XII  vek,  pre  n.e.)  za  najstariju  starozavetnu knjigu,  zatim
        unapredno,  utvrđivanje  novozavetnog  korpusa  na  Tridentskom
        koncilu  (XVI),  gradilište  monoteizma  se  proteže  na  dvadeset  i
        sedam vekova burne istorije. Za knjige koje je Bog neposredno
        kazivao  svojoj pastvi,  prilike  između  navedenih  broje  se
        desetinama.  U najmanju  ruku  one  iziskuju  i  zaslužuju  stvarni
        arheološki rad.

                                          3



              Monoteistička alajbegova slama. Šta je pouzdano u ovom
        istorijskom      zametanju       tragova?      Čak      ni     datum
        nastanka monoteizma...  Neki  ga  smeštaju  oko  XIII  veka,  ali
        Žan Solar smatra oko IV i III, znači vrlo kasno. Tu opet i dalje traje
        neodređenost.  Ali,  genealoške  intencije  izgledaju  jasne:  Jevreji
        svoj monoteizam izmišljaju - čak inspirišući se egipatskim kultom
        Sunca - da bi omogućili koherentnost, koheziju i postojanje svog
        malog  ugroženog  naroda.  Mitologija  koju  su  se  postarali  da
        naprave omogućuje        stvaranje     jednog     ratničkog    Boga,
        borbenog, krvožednog,  agresivnog,  vojskovođe,  vrlo  korisnog
        da se  mobilišu  snage  ljudi  bez  zemlje. Mit  o  izabranom  narodu
        zasniva  suštinu  i  egzistenciju  jednog  Naroda  koji ubuduće  ima
        svoju sudbinu.

        63  Autor navodi “s”, kao pravopisni znak za množinu, znači reč je o
        koranima u pluralu - Prim. prev.
   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142