Page 137 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 137
To je, takođe, period u kome od pregršti Korana - tu treba
63
staviti jedno “s” - nekoliko muslimana uspostavIja konačnu
verziju: jer, za taj posao, treba birati između više verzija, porediti
dijalekte, ujednačiti sintaksu, raditi na pismu, prečistiti pravopis,
odvojiti ajete za ukidanje i one ukinute, da bi se izbegla suviše
uočljiva nesaglasnost. Pravi poduhvat tekstualnog premeravanja,
svakako, ali i ideološkog. Vreme obrađuje pisane izvore, ostaje da
se obazrivo i podrobno napiše istorija ovih falsifikovanja.
Da zaključimo: ako se prihvata najstarije unazadno datiranje
(XII vek, pre n.e.) za najstariju starozavetnu knjigu, zatim
unapredno, utvrđivanje novozavetnog korpusa na Tridentskom
koncilu (XVI), gradilište monoteizma se proteže na dvadeset i
sedam vekova burne istorije. Za knjige koje je Bog neposredno
kazivao svojoj pastvi, prilike između navedenih broje se
desetinama. U najmanju ruku one iziskuju i zaslužuju stvarni
arheološki rad.
3
Monoteistička alajbegova slama. Šta je pouzdano u ovom
istorijskom zametanju tragova? Čak ni datum
nastanka monoteizma... Neki ga smeštaju oko XIII veka, ali
Žan Solar smatra oko IV i III, znači vrlo kasno. Tu opet i dalje traje
neodređenost. Ali, genealoške intencije izgledaju jasne: Jevreji
svoj monoteizam izmišljaju - čak inspirišući se egipatskim kultom
Sunca - da bi omogućili koherentnost, koheziju i postojanje svog
malog ugroženog naroda. Mitologija koju su se postarali da
naprave omogućuje stvaranje jednog ratničkog Boga,
borbenog, krvožednog, agresivnog, vojskovođe, vrlo korisnog
da se mobilišu snage ljudi bez zemlje. Mit o izabranom narodu
zasniva suštinu i egzistenciju jednog Naroda koji ubuduće ima
svoju sudbinu.
63 Autor navodi “s”, kao pravopisni znak za množinu, znači reč je o
koranima u pluralu - Prim. prev.