Page 138 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 138

Od  tog  izuma  ostaje  nekoliko  hiljada  kanonskih  stranica.
        Naposletku,  veoma  malo  kad  se  uporede  njihove  posledice  po
        celokupan svet već duže od dvadeset vekova.
              Uzmimo jedno takvo izdanje - Plejadu, koja se, uzgred budi
        rečeno, ideološki opredeljuje za sivi omot svetih tekstova a ne za
        zeleni  tekstova  iz  antike  -  Stari  zavet,  sve u  svemu,  iznosi  tri
        hiljade pet stotina stranica, Novi devet stotina, Koran sedamsto i
        pedeset,  odnosno  malo  više od  pet  hiljada  strana  na  kojima  je
        rečeno sve i suprotno od svega toga...
              U svakoj od te tri utemeljivačke knjige, protivrečnosti ima u
        izobilju:  jednoj  rečenoj  stvari  gotovo  odmah  odgovara  njena
        suprotnost,  trijumfuje  jedno  mišljenje  ali tačno  suprotno  njemu
        tako isto, propisana je jedna vrednost a malo dalje njena antiteza.
        Radom  na  konačnom utvrđivanju,  građenjem  koherentnog
        korpusa, m se ništa ne postiže, čak ni odlukom da se postave tri
        sinoptička jevanđelja  zato  što  su  naporedo  čitljiva.  Jevrejin,
        hrišćanin i musliman mogu, po želji, da crpu iz Tore, Jevanđelja i
        Korana, da nalaze prema potrebi građu da opravdaju belo i crno,
        dan i noć, porok i vrlinu.
              Jedan  vojskovođa  traži  stih  koji  opravdava  njegovo
        vojevanje.  Toga  ima  neverovatno  mnogo.  Ali  pacifista  koji  se
        gnuša  rata,  odlučan  da nametne  svoje gledište,  može isto  tako
        lepo da maše obrnutom rečenicom, citatom, rečju! Jedan crpe iz
        teksta da bi opravdao rat za totalno istrebljenje? Postoje knjige,
        tekstovi  takođe.  Drugi  poziva  na  sveopšti  mir?  On  podjednako
        pronalazi  maksime  po  svom  nahođenju.  Antisemita  opravdava
        svoju  histeričnu  mržnju?  Vernik  hoće  svoj  prezir  prema
        Palestincima  da  zasnuje  s  Biblijom  u  mci?  Ženomrzac  da
        dokaže inferiornost  žena?  Tekstova  ima  u  izobilju,  i  oni  to
        dozvoljavaju...    Ali   reč    izvađena     iz    te   zbrke     reči
        podjednako dopušta da se zaključi suprotno. Ista stvar ako neko
        hoće da rastereti savest pravdajući mržnju, pokolj, prezir, ima isto
        toliko  građe  da  opravda  svoje  ružno  ponašanje  kao i  da  se
        propoveda neprolazna ljubav prema bližnjem.
              Suviše  stranica  tokom  suviše  godina  ispisivalo  je  suviše
        nepoznatih  ljudi,  suviše  preuzimanja  i  kajanja,  suviše  izvora,
        suviše  građe:  kad  nema  jednog  jedinog  inspiratora, Boga,  tri
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143