Page 142 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 142

5


              Bič  i  drugi  obraz.  A  sada  hrišćanski  primer  o  mogućim
        protivrečnostima  ili  pogrešnim  zaključcima.  Četiri  jevanđelja
        ostavljaju utisak da slave samo blagost, mir i ljubav. Isus zrači kao
        ličnost  koja  prašta  grešnicima,  obdaren  je  utešnom  reči
        namenjenoj bolesnima i ucveljenima, hvali nišče duhom, uz ostale
        varijacije na temu milosrdne misli. To je uobičajen Mesijin arsenal
        koji  se  priča deci  i  režira  nedeljom  u  propovedi  namenjenoj
        porodicama.
              Evo odabranih delova da ilustrujemo taj vid ličnosti: parabola
        o podmetnutom drugom obrazu. Znamo, Mateja o njoj izveštava
        (V, 39), Luka je od njega pozajmljuje (VI, 29): Isus uči da on ne
        ukida Stari zavet već ga dovršava. Što se tiče osvete, on predlaže
        da dovršiti znači: prevazilaziti. Onima koji primenjuju pravilo „oko
        za  oko, zub  za  zub”,  suprotstavlja  novu  teoriju:  ako  te  neko
        udari po  desnom  obrazu,  podmetni  mu  i  drugi  obraz  (koji
        će verovatno dobiti drugi udarac)...
              I  tu,  kao  sa  petom  zapovešću,  ovaj  poziv  ne  trpi  nikakvo
        podešavanje. Niko ne može da ševrda, da izvrće parabolu na sve
        moguće načine i da pravda uzvraćanje šamarom kao odgovor na
        uvredu.  Jedan  udarac,  i  hrišćanin  uzvraća  uzdržavanjem  koje
        odvraća.  Reklo  bi  se  da Rimsko  carstvo  postupa  u  plišanim
        rukavicama  sa  hrišćanskim  mučenicima  koje  šalje  lavovima  u
        jamu!  Ova  doktrina  nas  ne  trepnuvši  nepokolebljivo  šalje  na
        klanicu kad  pred  sobom  imamo  nekog  odlučnog  krvoloka.
        Mahatma Gandi i njegove pristalice, opruženi po železničkoj pruzi,
        mogu se nadahnjivati duhom Jevanđelja dok nemaju pred sobom
        vođu  nacističkog  ekskadrona  koji  bi im  vrlo  brzo  uskratio
        korišćenje njihova oba obraza...

              Ali, u jevanđeljima postoji i jedna druga parabola, jedna priča
        isto tako potvrđena od strane hrišćanskih vlasti pošto je uneta u
        Kanon: priča o trgovcima iz Hrama. Ona potiče od tog istog Isusa
        i ne može biti govora da onaj drugi obraz spada u Mesijino učenje
        dok  Hristova  jarost, njegov  gnev  i  njegova  žestina  -  ona  užad
        pretvorena  u bič  (Jovan,  II,  14)  -  potiču  od  sporedne  ličnosti,
        nekog apostola,  statiste  u  tekstu.  Isti  taj  Isus,  koji  odbija  da
   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147