Page 139 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

navedene svete knjige podrazumevaju previše pisara, posrednika
i prepisivača. Nijedna od ovih knjiga nije koherentna, homogena,
jednoznačna. Zaključimo, onda, da su obaveštenja nekoherentna,
heterogena i višeznačna. Čitati pažljivo, krenuti od početka i ciljati
kraj, idući obeleženim putem, to je sasvim jednostavna metoda, ali
malo upražnjavana.
Ko je, zbilja, pročitao in extenso, knjigu svoje veroispovesti?
Ko je pročitavši je, stavio u pogon svoj um, pamćenje, inteligenciju,
kritički duh u pogledu pojedinosti i celine svoga štiva? Čitati
pretpostavlja ne samo listati stranice u rukama, jednolično ih
recitovati kao derviš koji se vrti, pregledati ih kao kakav katalog,
izvaditi ovo ili ono s vremena na vreme, jednu stranicu za jednu
priču, već čitati bez žurbe razmišljajući o celini. Postupajući tako,
otkrivamo nepojamnu neverovatnost, nekoherentno tkivo tih triju
knjiga, graditeljki Carstava, Država, Naroda, Istorije, već više od
dva milenijuma.

4

Logika vađenja isečaka. Na tom otvorenom kopu caruje
vađenje isečaka. Pošto se za svaku od tih knjiga smatra da ju je
nadahnuo ili kazivao Bog, ona može biti samo savršena,
apsolutna, konačna. Bog gospodari upotrebom razuma, principom
neprotivrečnosti, dijalektikom posledica, logičkom kauzalnošću,
inače više nije Bog. Budući da je Sve savršeno, Delovi koji ga čine
su podjednako savršeni. Na taj način, celina knjige pokorava se
savršenstvu delova koji je grade: Biblija je Istinita, znači, svaki njen
odlomak, takođe, izvađena rečenica, isto tako.
Polazeći od tog principa, Duh se tumači počev od Slova - i
obrnuto. Jedan isečak kaže suprotno? Jeste, ali treći izražava
suprotno od suprotnog. Pa onda lepo izvučemo drugu rečenicu
koja protivrečeći suprotnoj ponovo uspostavlja onu prvu. Ova igra
dokazivanja sopstvene teze upotrebom citata izvučenih iz teksta i
konteksta, omogućuje svakome da koristi navedene
svete tekstove za svoju stvar: Hitler opravdava svoje
ratovanje slaveći Isusa koji izgoni trgovce iz Hrama, dok
Martin Luter King pravda svoje nenasilje navodeći, isto