Page 141 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 141

spomenika, odobrava lomače. Iz kojih razloga? Odgovor: Jevreji
        su  izabrani  narod  (peta knjiga  Mojsijevog  Petoknjižja,  VII,  6),
        izabran od Boga, protiv svih drugih, uprkos svim drugima.
              S  jedne  strane,  ne  ubijati;  s  druge,  rečnik  iz
        nastavka Mojsijeve  pete  knjige  Petoknjižja:  udarati,  umoriti,
        razarati, spaljivati, lišavati vlasništva, i ostali izrazi koji spadaju u
        registar totalnog rata. Jehova opravdava pokolj svega što živi, ljudi
        i životinja, žena i dece, staraca, magaraca, volova, sitne stoke,
        kaže  tekst,  sve  mora  pod  nož. (Jošua,  VI,  21).  Osvajanje
        kananske zemlje, zauzimanje Jerihona, plaća se cenom svakog
        života. Grad je spaljen. Zlato i srebro izmiču osveti i posvećuju se
        Jehovi,    zbog njegove      veličine,   darežljivosti   i   njegovog
        saučesništva u onome što zaista priliči nazvati prvim genocidom:
        zbog učestvovanja u istrebljenju jednog naroda.
              Šta  valja  zaključiti?  Treba  li  u  ovom  videti  konačnu
        protivrečnost?  Ili  treba  bolje  čitati,  veštije,  izlazeći  sa  utabanih
        staza kojima se obično ide, da bi se prišlo ovoj temi? Jer imperativ
        da se ne ubija može izgledati dopustiv sa dozvolom za istrebljenje
        jednog naroda. U svoje vreme, Lav Trocki formuliše rešenje pišući,
        iz drugih razloga i pod drugim okolnostima knjigu, pod naslovom
        Njihov moral i naš: jedan borbeni moral, jedna etika za jedne, drugi
        zakon za ostale.
              Hipoteza: deset zapovesti vredi kao lokalni poziv, sektaški i
        važeći za svoju zajednicu. Podrazumeva se, “ti, Jevrejine, nećeš
        ubijati Jevreje” Ta naredba igra glavnu ulogu da bi zajednica živela
                                                   65
        i preživela. A ubijati druge, nejevreje, goj  - ta reč obeležava dva
        nepomirljiva  sveta -  to  zločinstvo  zapravo  nije  ubijanje,  bar  ne
        spada više u deset zapovesti. Imperativ da se ne oduzima život
        prestaje da biva kategoričan i postaje hipotetičan. On ne zasniva
        univerzalno,  već  održava  ono  posebno.  Jehova  govori  svom
        izabranom narodu, i nema nikakvih obzira prema ostalima. Tora
        izumeva etičku, ontološku i metafizičku nejednakost rasa.





        65  U tekstu : les goys - neobrezani. - Prim. prev.
   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146