Page 146 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

isto koliko u tekstu svete knjige. Muslimanska teorija i
islamska praksa ne blistaju milosrđem!
Jer sam Muhamed se ne odlikuje viteškim vrlinama, njegova
biografija svedoči: Muhamed iz Medine primenjuje upad za vreme
plemenskih ratovanja, sebi pribavlja ratne zarobljenice, deli plen,
šalje svoje prijatelje u prve redove radi ratnih pljački, zatim,
okrznut kamenom, prisustvuje rasulu svojih prijatelja prikrivenih u
rovu, ovlašćuje one koji su mu bliski da odstrane ovog ili
onog nezgodnog protivnika, u borbi odlučno masakrira Jevreje itd.
Alah je veliki, svakako, Muhamed njegov Prorok, takođe, ali
nemojmo odviše razmatrati osobine poslanika, jer bi Bog od toga
mogao imati štete...
Velikodušan, dakle. Popis suprotnog: Alah je sjajan u
strategiji, ratnoj taktici ili kažnjavanju - u ubijanju, između ostalog -
(VIII, 30); on sjajno koristi lukavstva (III, 54), međutim ta vrlina
cinika izgleda više porok nego nešto drugo; on rado pribegava
nasilju i odlučuje o smrti (III, 156); on sprema grozne odmazde za
nevernike (IV, 102); on je Gospodar osvete (V, 95 i III, 4); on
uništava nevernike (III, 141); on toliko primenjuje tu
uzvišenu vrlinu da ne podnosi čak ni uverenje drugačije od
njegove želje: kažnjava, dakle, one koji imaju pogrešnu predstavu
o njemu (XLVIII). Pozdravljamo te, velikodušnosti...

9

Sve i suprotno od svega. Koran protivreči, dakle, na
mnogim mestima svakom invokativnom otvaranju sure, u kojima
je Bog prikazan kao Milostiv. Tako isto se u detaljima nalazi građa
koja ukazuje na protivrečnosti: pozivanje na ubijanje nevernika
(VIII, 39) i politeista (IX, 5), ali pohvala u sledećem ajetu onom ko
im pruži utočište (IX, 6); zadatak da se žestoko bore protiv
nevernika (VIII, 39), ali veličanje praštanja (VIII, 199),
zaboravljanja (V, 13) i mira (XLVX); pravdanje pokolja (IV, 56, IV,
91, II, 191-194), ali često korišćenje jedne sure - koja često pravda
islam zbog njegovog reagovanja na klanicu - ona kaže: ubiti
čoveka koji nije počinio nasilje na zemlji, to znači pobiti sve ljude,
isto tako spasti jednog znači spasti sve (V, 32); pravdanje